Foto: youtube.com/NLHD Productions

Juče je Ajaks iz Amsterdama u Alkmaru, pobedio istoimeni klub sa 3:0, u okviru prvenstva Holandije i čvrstim koracima gazi, u svojoj 121. dugoj istoriji (18. marta slavi rođendan), ka osvajanju svoje 35. titule šampiona. 

Dušan Tadić je ponovo, gotovo sve sam rešio i plus postavio novi rekord u asistencijama (88), kad je u pitanju Holandska liga i 21.vek.

Tadićev jučerašnji centaršut-asistencija u 60. minutu sa leve strane je za oglede i podseća na centaršut jednog od najboljeg igrača srpskih i regionalnih prostora, svih vremena, Dragana Džajića. Strelcu Klasenu, je preostalo samo da podmetne nogu i otrči u zagrljaj svom kapitenu i skoči mu zagrljajem u krilo, kao što Tadićeva dečica, sin Petar (7) i ćerkica Tara (4), isto urade kad ga, od sreće, vide na kućnom pragu, pri dolasku kući. To je bila samo jedna od 88 asistencija, tokom dosadašnjeg igranja za Groningen, Tvente i Ajaks. 

Odavno jedan srpski sportista nije izazivao, kod naroda, toliko pažnje i pozitivnih emocija, kao Dušan Tadić, naročito kada su u pitanju mladi i časni ocenjivači dela drugih. Uvek je bilo nezahvalno i nimalo lako portretisati veće od sebe, a da i drugi prihvate tvoje mišljenje. Ne mora se uvek biti najbolji kuvar, da bi uočio koji je ručak zagoreo, a koji miriše, bez obzira na statističke podatke. 

Igre Novaka Đokovića i Dušana Tadića, kao i njihovo ukupno ponašanje daleko mirišu i šire lepotu i dobrotu Srbije. Ni to nije slučajno. Gotovo da su i ispisnici. Đoković je rođen samo godinu pre, a obojica imaju po sina i ćerkice, koje imaju isto ime, Tara. 

Autor: Svetozar Čiča