Pre početka utamice minutom ćutanja odata je pošta nedavno preminulom Ljubomiru Vitanoviću, ranijem predsedniku FK Radnički i dugogodišnjem direktoru Dunav osiguranja u Pirotu.

Nije lako sigurno, čuvati tron. Nije lako utoliko pre što je ekipa Gorana Lazarevića zaredila pobede od prvog kola I sada svi ogromnom željom ulaze u mečeve s njima da ih zaustave. SFS Borac je danas pokazao dva lica. U prvom to nije bio tim bez poraza. Igrali su nekako smušeno, bez koncepta, izgubljeni na velikom terenu. Imali su veliku sreću je im takva igra mogla da presedne. Da ih fudbaleri Radničkog "natovare" golovima i razbiju "sva stakla"!

Radnički je  stigao do "šest iz šest" što nije lako ni psihološki ni fudbalski. Nije lako ni zbog toga što je Lazin tim  u drugom poluvremenu "spustio ručnu" zaigrao mirnije, sve u želji da se bodovi osvoje bez velikog trošenja enrgije. Međutim nije bilo tako. Da li to postaje problem, ili napadače Radnickog i ovoga puta nije hteo gol. Da objasnim.

Od starta, domaći su, to se i očekivalo, naterali goste na opreznu igru. Već u 8. minutu  N.Mancić odigrao povratnu, Janković je šutirao kraj gola. U 17. minutu Janković je pobegao štoperima krenuo sam ka golu, očekivala se lopta u mreži, pogodila je stativu. Samo minut kasnije snažni centarfor se iskupio. Lopta se, kao u bilijaru odbijala od nogu fudbalera oba tima, domaći su bili uporni šutirali, neko je spašavao, da bi konačno pala Jankoviću, kome ovoga puta zaista nije bilo teško da je ubaci u mrežu.

Prvi udarac na gol Paraćinci su imali iznenada u 21. minutu. Iskusni Nenad Simić, dobar dribler, uspeo je da bude snalažljiviji od Dojkića, šutirao je iskosa, lopta se odbila od prečke i završila u nogama domaćih.

U 33. minutu Stojanović je izmakao poslednjim igračima u odbrani, (on bar ne greši u ovakvim situacijma), izašao je sam ispred golmana Marka Ostojića. Ovaj je nemoćan krenuo u noge Stojanoviću, koji ga je srećom po goste pogodio!!! U 40. minutu Nemanja Mančic, ista situacija, sam, pogodio je Ostojića u grudi. Bilo je još prilika pred golom gostiju, koji su se retko odlučivali za napada. Iskreno, s obzirom na plasman očekivali smo više od njih u prvom poluvremenu!

U nastavku nešto drugačije. Zbog toga što se donekle promenila igra  "zaslužni" su fudbaleri domaćih. Osećanje neke nadmoći, posle prvog poluvremena, kada su inače "proslavi" iskusnog golmana gostiju, kao da je uticalo na igru.

Paraćinci su to iskoristili i potpuno me demantovali. Igrali su sigurnije na sredini, videlo se da imaju 5-6 dobrih fudbalera. Iako su pokazivali  veću želju i bolju igru u odnosu na prvi deo, nisu ispeli da učine nešto više. Iskreno, razmišljao sam da golmana Radničkog Stefana Ilića čak i ne ocenim. Imao je nekoliko laganih, sigurnih intervencija. Bezopasnih sigurno! Ironija, Radnički je i u nastavku mogao da postigne još koji gol. Ponovile su se scene iz prvog dela.

Na kraju, danas smo videli debitanta sudiju Dušana Mareka. Leskovčanin Dule prvi put sudi ovaj rang i to se videlo veoma brzo. Nije "šmeker" da nesigurno prećuti, da sačeka, istrčavao se nekim odlukama, a u suštini nije imao težak zadatak. Umnogome su mu pomogli akteri ovog meča koji su, moram da kažem, sveukuno, zaslužili, da sveukupni učinak bolju ocenu od njega. Pokazao je i više kartona nego što je bilo nužno! Sitničario kada nije trebalo. Da se malo video, ostavio bi bolji utisak. Dobro, mlad čovek, biće!

Sveukupno, prijatno popodne. Pozvali smo Piroćance na utakmicu. Greota je, Lazin tim igra dobro, oni to očigledno još uvek proveravaju. Ubeđen sam u sedmu pobedu u Paraćinu, a onda će Zapad verujemo biti puniji. Mada je sad bilo bolje nego ranije.