Nikola Petrić golman Proletera  (lična arhiva/foto: Zdravko)

Otputovali su fudbaleri Proletera daleko na jug Srbije sa strepnjom, ali i potajnom nadom da mogu doći do pozitivnog rezultata. Četvrta utakmica bez poraza (tri pobede), i najslađa pobeda u Surdulici donela je veliku radost i olakšanje na Slanoj bari. Trener Dušan Bajić je mnogo toga preživeo za kratko vreme, počev od kovida19, davanja instrukcija od kuće, povrataka u ekipu pre pet dana i već posle tri dana sledio je višesatni put do Vranja i konačno meč i pobeda u Surdulici. Bajić napominje da su odigrali jednu takmičarsku, tvrdu  utakmicu.

- U prvom poluvremenu imali smo kontrolu dešavanja na terenu, bilo je dosta obećavajućih napada, ali bez jasne završnice, mada je domaćin imao dve šanse. Ništa se značajnije nije menjalo do 60. minuta i isključenja Nedeljkovića. Od tog momenta nismo prepoznali utakmice na pravi način. Osećao se pritisak, nepotrebno se žurilo i činile greške u tehničkom smislu. Trebalo je da pokažemo više strpljenja, da čekamo obećavajuću situaciju, pa iako se ništa ne desi i bod nešto znači - razmišlja Bajić. 

Izrađena akcija preko Živojinovića, Ortiza i spretnog strelca Tomovića došlo se do pogodka, i proradila je psihologija i nepotrebno čuvanje sopstvenog gola. Pored strelca Tomovića, jedan od junaka, ako ne i najveći, bio je iskusni čuvar mreže Nikola Petrić (30), koji je u 85. minutu odbranio jedanaesterac.

- Skauturali smo izvođača Spasića, i bili upoznati na koji je način izvodio udarce na prethodnim utakmicama. Znao sam da cilja moju desnu stranu, mudro sačekao i odbranio - kaže u osvrtu na ključan detalj meča. Petrić se slaže sa trenerom Bajićem da je susret bio izuzetno zahtevan na teškom terenu, i nameru domaćina da ih slome, ali su pokazali čvrstinu, karakter i taktički pronalazili prava rešenja. Na povratku u Novi Sad, uprkos muzici i dobrom raspolozenju, put im se odužio, pa se iskusni čuvar mreže pita šta bi bilo da su kojim slučajem izgubili....