Tim "Budućnosti": Stoje: Basta, trener omladinaca, Drinić - pomoćni trener, Arsin, Manojlović, Pekić, N. Kovacević, Prpa, Manojlović, Stanić, Tekić, Markov, Števijan - predsednik i Kučurev. Drugi red: Stankov, Petrović, Savin, Kondić, Mastilo, Stojičić, Ajdarić, Vlaučin, Tomin, S. Kovačević - član uprave kluba (foto: Dragan Pejić)

Pobedom nad zrenjaninskim ŽFK Banatom rezultatom 5:3, Crnjani su i zvanično overili šampionsku titulu koju su, doduše, osvojili mnogo ranije jer su na čelnoj pozicije od samog početka prvenstva!

Tako se, posle trogodišnje pauze, Srpskocrnjanska ''Budućnost'' plasirala u Vojvođansku ligu, grupu ''Istok''. Iako to i nije neka posebno značajna  (pogotovo ne iznenađujuća) vest, jer Crnja je tamo bila (i nešto značila) poslednjih desetak godina, novinarski je zabeležiti je - zar ne?!

"Budućnost" je od prvog do poslednjeg kola stolovala na čelnoj poziciji, pa je plasman u viši rang za sve bio očekivan i logiča, ne samo u Đurinoj varoši, već širem region! Doduše, u prvom delu prvenstva su im dugo za vrat disali Nakovčani a u nastavku prvenstva Melenčani. No, kad je bilo najteže Crnjani su smogli snage i znanja pa bodove osvojili i u Nakovu i u Melencima - tako rešivši dilemu ko će u viši rang takmičenja! Nakovčane su pobedili superiornom igrom, svojom najboljom u sezoni, Melenčane u teškoj manevarskoj i ravnopravnoj borbi i uz nešto više sreće. Polusezonu su završili sa 6 bodova prednosti, plus boljom gol razlikom, a na kraju tri boda i boljom gol razvikom od vicešampiona - potvrđena je celosezonske dominacija!

Bilo kako bilo - Crnjani su opet u Vojvođanskoj ligi, i umesto opsežnije analize - sem one najpovršnije - kako i s' kojim igračima su do toga stigli, bitnije je sagledati šta ih sada čeka, s' kakvim potencijalom ulaze u to takmičenje - kakvim timom i objektivnim fudbalskom okolnostima u Srpskoj Crnji? No, to je budućnost o kojoj ćemo pisati krajem leta, jer je nepoznato šta će se sve u međuvremenu promeniti u ovom Klubu.

Iako je Crnja od uvek imala dovoljan broj svojih fudbalera, i u minuloj sezoni je bila prinuđena na pojačanja sa strane. To u Crnji niko ne voli, ali okolnosti su takve da se s' tim moralo pomiriti. Tako je i u drugim mestima, ne samo u ovoj sredini i ligi - no svugde, od opštinskih do prve lige.

Iako su jesenas proslavili 100-godišnjicu uspešnog postojanja i rada pred početak prvenstva niko u Crnji nije kao imperative postavljao plasma u viši rang takmičenja. Pogotovo što  su klub napustili ubojiti polušpic Marko Kovačević - otišao u Inđiju, vežnjak Hovanrec u kozaračku ''Slobodu'' a odlični golman Ćirković se već odomaćio u vojvodastepčanskoj Crvenoj zvezdi. Sa ovom trojicom svojih meštana Crnjanima i nisu trebali igrači sa strane, no kako su otišli bez ikakvog logičkog obrazloženja, "morala" su se tražiti pojačanja sa strane. Angažovan je pouzdani i iskusni golman iz Melenaca Kučurev, odlični bek iz Zrenjanina Stanić, iskusni vežnjak iz Hetina Ajdarića i obećavajući talenti iz Zrenjanina - plej Čukulov i polušpic Đurić.

Prolećna pojačanja: Mastilo, Stankov, Števijan - predsednik, Tekić, Pekić i Vlaučin (foto: Dragan Pejić)

Kučurev je bio solidan na golu, Stanić odličan na beku, dosta dobar Ajdarić a ništa naročito Čukulov i Đurić. No, bilo kako bilo  osvojena je jesenja titula bez poraza, ali je postalo jasno da timu nedostaje ubojiti špic i kvalitetan plej, pa je klub zimus odrešio "kesu" (ne znamo šta su u njoj pronašli kad je večito prazna) i potpuno je nejasno šta i koliko u njoj pronašli kad su proletos angažovali ne dvojicu, već čak petoricu kvalitetnih igrača: iskusne Novosađane - centarfora Pekića i važnjaka Klaića i još bolje Zrenjanince - vežnjake Mastila i Vlaučina! Iz Čukaričkog se vratio mladi univerzalac Crnjanin Stankov. Odmah je postalo jasno da je tim mnogo jači no jesenas i pitanje osvajanja šampionata se više nije dovodilo u pitanje. Čak ni posle dva iznenadna poraza - nesrećnog u Čenti i zasluženog u Mihajlovu, jer su u međuvremenu daklasirali Nakovčane i porazili Rusandu na njihovom "bunjištu", otklonivši time dilemu ko je najbolji!

Klub je, kao što rekosmo, funkcionisao u večnoj besparici koja se rešavala teškim naporima, od slučaja do slučaja, a trener Milenko Zečević je i dalje imao teškoća, što je već klasika, sa odzivom igrača na treninge.  Angažovani igrači sa strane su na treninge dolazili samo povremeno, isto i Crnjani na radu u Novom Sadu (Kovačević, Prpa, Kondić i Manojlović) a ni Crnjani se baš nisu pokazali "radoholičarima". No, to je već od ranije ustaljena stvarnost kojoj se ničim nije moglo doskočiti.

Trener Milenko Zečević "Zeka" - foto: Dragan Pejić

Na kraju, ono što je po važnosti moglo biti i na početku - igrači. Jeste da većina nije trenirala redovno, ali ih je bar na spisku bilo dovoljno, čak 22. Golmani Arsin i Kučurev, bekovi Stanić, Prpa i Ajdarić, štoperi - Vasiljević, Markov i Stankov, vežnjaci Mastilo, N.Kovačević, Klaić, Savin, Kondić, Stojičić, Vlaučin, A.Prokin, Tomin i Petrović, i špicevi Pekić, Perin, S.Prokin i Manojlović.

Kada je u pitanju pojedinačni učinak recimo da su najviše pokazali polušpic Vlaučin, ubojiti strelac Pekić, vežnjak Mastilo i ofanzivni bek Stanić, da su standardno odlični bili štoperi Vasiljevići i Markov, vežnjaci Ajdarić, Stojičić i Kondić, a pouzdani i uvek na visokom proseku Kučurev, N.Kovačević, Prpa, braća Prokin i Klaić, a solidan je bio i učinak onih koji su uglavnom "grejali" klupu a šansu na terenu dobijali katkad u zamenama - Manojlovića, Stankova, Tomina, Savina, Pterovića i Perina.

Tekst i foto: Dragan PEJIĆ