О reorganizaciji ligaških takmičenja dugo se govori, doduše nezvanično, jer ova tema do sada nije bila na dnevnom redu merodavnih organa FSS. Ako ništa drugo, na ovu temu trebalo bi pokrenuti bar tribine na kojima bi se raspravljalo na ovu temu. Teško je zauzeti jedinstven stav po ovom osetljivom pitanju. Dok jedni u reorganizaciji vide spas, drugi to doživljavaju kao novu degradaciju našeg fudbala, odnosno u tome vide gubitak dosadašnjih privilegija.

Da podsetimo da se od osamostaljenja Srbije (2006) 18 klubova koji su igrali Super i Prvu ligu se u međuvremenu ugasilo. Pomenimo one poznatije: Borac (Čačak), Jagodina, Sloboda Point, Radnički (Kragujevac), Obilić, Novi Sad, Timok... Većina od ugašenih klubova danas egzistira pod sličnim imenima, sa dodatkom (prefiks, sufliks ili godina osnivanja), pokušavaju da naslede kontinuitet prethodnika, a za to nemaju ni moralnog a ni pravanog osnova.

Naš portal je pre dve godine pokrenuo inicijativu o neophodnosti reorganizacije ligaškog fudbala u našoj zemlji i to potkrepio validnim činjenicama. Podvrgli smo analizi poslednjih sedam sezona u Super i Prvoj ligi. Prikazani su klubovi koji su igrali u dva najviša ranga, koji su ispali, ugasili se i gde trenutno igraju.

Prvo što pada u oči da većina klubova elite imaju kontinuitet igranja u najvišem rangu. Sasvim je drugačija slika ako se baci pogled na tabele drugog ranga, da se zaključiti da većina ne može da sastavi više od tri sezone igranja. Navedeni podatak ide u prilog potrebi da je sazrelo vreme da se pristupi reorganizaciji, uz korekciju nižih stepena takmičenja.

Navešćemo nekoliko primera iz Prve lige, počev od sezone 2015/16 (16 timova). Nakon završetka sezone Sloga (Perovac na Mlavi) i Donji Srem su se ugasili, isto se dogodilo užičkoj Slobodi dve godine kasnije, kao i Dinamu iz Vranja (prošle sezone). Letimičnim pogledom na tabelu vidi se da je samo Loznica ostala prvoligaš (Kolubara i Radnički 1923 igraju Super ligu). Ako bi se povukla paralela sa superligašima može se videti da je 11 klubova igralo tada i danas u tekućem šampionatu. U međuvremenu su se ugasili Borac (Čačak) i Jagodina, dok je OFK Beograd srpskoligaš. Imamo podatak da se strmoglavi pad pojedinih prvoligaša završio u međuopštinskim ligama (Bežanija), i okružnoj ligi (ČSK).

Tri sezone kasnije (2018/19) takođe je igralo 16 timova, s tim da je uveden plej-of, odnosno plej-aut. Sadašnji prvoligaš je samo Trayal. U Užicu je formiran novi klub GFK Sloboda i dobila je mogućnost da krene od Zapadno-moravske zone iako nije postojao pravni kontinuitet sa prethodno ugašenim klubom. U Super ligi zadržao se isti broj ekipa (14), Dinamo i Zemun ispali su u Prvu ligu. Pred početak sezone u Čačku je administrativnim putem (kupovinom kluba) premešten srpskoligaš Provo i upisan u APR pod novim imenom Borac 1926. Naredna sezona zbog pandemije nije se završila i kao kompromis Prva liga je proširena na 18 klubova. Pored četiri prvaka srpskih liga, putem poziva FSS-a, novi prvoligaši postali su Radnički (S. Mitrovica), Loznica, Sloga (Kraljevo) i GFK Dubočica). U Super ligu plasirali su se Zlatibor, OFK Bačka, Metalac i Novi Pazar (administrativnim putem), tako da liga narasla na 20 klubova (nije bilo ispadanja). Kako je postojeća dva ranga trebalo da napusti 14 klubova, na kraju prvenstva došlo je do velikog tumbanja i takmičenje dovelo na rub regularnosti. Već dve takmičarske sezone oba ranga broje po 16 klubova...

U sutrašnjem nastavku podsetićemo naše posetioce o mogućim modelima reorganizacije liga u Srbiji. Malo detaljnije ćemo razraditi dva modela organizovanja “fudbalske piramide” kroz konstruktivne predloge upućene merodavnim organima, klubovima i ostalima.