Lomovi oko reprezentacije, ostaviće dublje posledice na razvoj fudbala u Srbiji. Serija prepucavanja, teških optužbi oko podele mundijalskog plena i uvrede, dodatno urušavaju ugled najpopularnijeg sporta. Smanjenje Super lige nameće se kao imperativ ako želimo da nam se klupski fudbal pomeri sa “mrtve tačke”. Nažalost, politika i još neke strukture su neumoljive po navedenom pitanju. Pitaju se, zašto se prave novi i velelepni stadioni ako treba da se lige smanjuju. Ako pogledamo šta se dešava u strukovnim organizacijama FSS, shvatićemo u kolikoj smo dubiozi.

Trenerska organizacija je posebna priča. Srbija je po “potrošnji” trenera u sezoni peta u Evropi (6,2 trenera po klubu). Izgleda da je u mentalitetu vodećih ljudi klubova da svoje greške i propuste rešavaju smenom. Kada se sudare sa problemima po pitanju igre i rezultata, tada vide da smena nije rešenje, da je to još jedno putovanje iz greške u grešku sa velikim posledicama po naš fudbal. Danas je trenerski posao isto što i sezonski u građevinarstvu i poljoprivredi. Za polusezonu u Super ligi smenjeno je čak 28 trenera, u Prvoj znatno manje. Pojedini klubovi, pri dnu tabele menjali su struku po tri-četiri puta. Najveći broj stručnjaka je bez posla i daleko od fudbalskih zbivanja. Za trenera je pogubno ako napravi pauzu u karijeri, brzo ga zaboravljaju i prisiljen je da “tezgari” u klubovima ispod njegovog renomea. Zato oni koji su aktivni, nalaze se pred očima fudbalske javanosti brzo nalaze posao, ali ga brzo i gube. Nigde nas nema u ligama “petice” (izuzev Dejana Stankovića). Uglavnom su nam namenjene egzotične i daleke destinacije, kao što je Kazahstan, Uzbegistan, Tajland... Nedostatak kvalifikovanih stručnjaka najbolje se oseća u omladinskom fudbalu. Škole su brojne, više iz finansijskih razloga i veće zarade. Kvaliteta nema, zbog neobučenih trenera, surove komercijalizacije, nerealnih stipedija i bez jasnog usmerenja.

Dolaskom Ljubiše Tumbakovića za predsednika Strukovne organizacije trenera obećava da dolaze bolji dani, samo treba to na delu pokazati.

Ni sudijska organizacija nije daleko odmakla u odnosu na trenersku. Sekretar Strukovne organizacije sudija FSS, Nenad Kurčubić, je posle samo četiri meseca podneo ostavku, navodno zbog zauzetosti. Između redova da se naslutiti da se odlučio na brzi odlazak zbog neslaganja sa predsednikom Dejanom Delevićem. Sliku može da ulepša brojnost naših sudija na UEFA listi za 2023, od šest glavnih, deset linijskih i tri dame. Serija nameštenih utakmica u amaterskim ligama devastirala je fudbal i sudije, htele to ili ne da priznamo, postali su omraženi u koje se najčešće upire prstom. Ne postoje sudijske škole, bar ozbiljnije ako ne računamo na lokalu, povremene i nekvalitetne kurseve iz kojih izlaze nedovoljno obrazovani delioci pravde.

Kad se povede reč o budućnosti srpskog fudbala, vidljivo je da nema talenata. Kvantitet je prisutan, ali nama kvaliteta. Primer za to je neuspeh mlade reprezentacije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Reče Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih igrača, da je čitav sistem na pogrešnim osnovama, jer nemamo razvojnu ili “B” ligu, o čemu je naš portal u više navrata pisao. Misli se na neophodnost reorganizacije u profesionalnom i amaterskom rangu takmičenja. ”Imamo Super i Prvu ligu koje su projektovane da se uništi mladi igrač. Mi imamo problem da se napravi igrač do 21 godine, nema takmičenja prilagođenih mladim igračima”. Zato ne treba da se čudimo da je liga “omatorila” sa prosekom starosti od oko 25 godina.

Grade se stadioni širom Srbije, samo oni ne mogu sami po sebi doneti boljitak. I dalje je najveći broj zapušten, dotrajao i vapi za obnovom i rekonstrukcijom. Za novac koji je potrošen za tri stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru, i pet koji su u najavi, moglo se racionalizacijom obnoviti na desetine drugih, i tako omogućiti igračima da imaju komfornije uslove za treninge i odigravanje utakmica.