Oni su izneli teret prvenstva - deo igračkog kadra FK Miločajac

Ovogodišnje prvenstvo okončano je pre sedam dana i sa pomenutom vremenskom distancom sledi kraća analiza rezultata našeg kluba. Prošlog leta rukovodstvo kluba postavilo je jasan cilj, plasman u viši rang. Nošeni elanom nakon dosta uspešne prolećne polusezone u prethodnom prvenstvu, uz određena pojačanja u igračkom kadru, Miločajci su verovali da je cilj dostižan, bez obzira na uvek ozbiljnu konkurenciju. Ubrzo se pojavila prepreka u vidu terena oštećenog od ekstremne suše, što je uz početak radova na rekonstrukciji klupske zgrade, primoralo naš tim na prinudno preseljenje u susednu Obrvu, u kojoj smo bili domaćini čitavu jesen.

Pokazalo se da to i nije bila neka prepreka, jer je ekipa iz Miločaja, kao domaćin na neutralnom terenu upisala sve pobede izuzev remija sa komšijama iz Cvetaka, a uz to ljubitelji fudbala iz Miločaja redovno su pratili sve mečeve u Obrvi. Prvi deo okončan je zauzimanjem drugog mesta (deoba sa ekipom Lasca), što je našem klubu dalo odličnu osnovu za dalju borbu na proleće. U čitavoj jesenjoj polusezoni jedina mrlja bio je ubedljiv poraz od lidera iz Vraneša, bilo je još par lošijih izdanja (Vitanovac i Metikoši), dok su ostali mečevi uglavnom odigrani prema planu. Na zimskoj pauzi, došlo je do određenih korekcija u igračkom kadru. Klub su napustili iskusni Šljivić, Tanasković i Vesković, dok su dres Miločajca zadužili povratnici Gajić, Jeremić i Glišović, uz proverene Bižića i Darka Gračanca i mladog Čorbića. Procenjeno je da će tim biti ipak jači, i da će trener Mijatović imati veću rotaciju nego jesenas.

U međuvremenu okončani su i radovi na rekonstrukciji prostorija kluba, koje sada prevazilaze rang takmičenja. Usled odustajanja Lađevčana krenuli smo od drugog kola rutinskom pobedom u Jošaničkoj Banji, da bi potom usledio derbi prvenstva sa ekipom iz Vraneša, koji je okončan remijem uz promašen penal našeg tima u sudijskoj nadoknadi. Nije to pokolebalo Miločajce, usledila je serija od 9 mečeva bez poraza (8 pobeda i remi sa Gružom), čime je željena druga pozicija i definitivno zacementirana. U poslednja 3 kola, naš tim, prezasićen i opterećen povredama i drugim kadrovskim problemima, u prilično oslabljenom sastavu, nanizao je 3 poraza, koji ipak nisu ugrozili plasman na tabeli, mada niko ne voli da gubi. Kada se na kraju podvuče crta, jasno je da je sezona bila uspešna. Miločajac se posle 20 godina vratio u rašku okružnu ligu, u kojoj se takmičio u ukupno 4 sezone. Valja podsetiti da je naš klub u istom takvom rangu nastupao i od 1986 do 1992. godine, kada su formirani okruzi kao administrativne jedinice u Srbiji, pa su u skladu sa tim i nastale okružne lige.

Spisak zaslužnih za ovaj uspeh prilično je dug. Od agilnog predsednika kluba Dragana Arsenijevića, iskusnog sekretara Draška Đorđevića, članova uprave Dada Arsenijevića, Nenada Danilovića, preko veoma posvećenih Milana Gojkovića i Radivoja Jakovljevića, kojima konkretne funkcije nisu važne, jer uvek daju 100% za klub. U upravi su bili i Karađorđe Gavrilović, Ivan Gavrović, Ljubivoje Jovanović, Miloš Milijić i drugi. Uprava se snalazila da obezbedi sredstva za funkcionisanje kluba. Značajne donacije obezbedili su uspešni preduzetnici iz Miločaja, Vladimir Jakovljević i Bojan Andrić i na tome im klub duguje veliku zahvalnost. Novčane priloge davali su i skoro svi ranije pomenuti, ali i nekoliko desetina meštana Miločaja (nemam tačan spisak pa ne bih da nekog izostavim), koji su ujedno redovno pratili klub kući i na strani, a Miločajac je i po vernosti i brojnosti gledalaca bio u vrhu tabele. Kada je o sportskom delu reč, šef stručnog štaba bio je bivši golgeter tima Miša Mijatović, uz koga su bili Bojan Spasojević i Aleksandar Đorđević, koji su ga na par mečeva i odmenili, usled poslovnih obaveza. Dres našeg tima nosilo je čak 30 igrača: golmani: Đorđević, Gajić, Petrović i Milijić, igrači - Nedeljković, Danilović, Šljivić, Božić, Grujičić Mladen, Grujičić Andrija, Šarac, Tanasković, Vesković, Marinković, Čubrić, Lazarević, Milosavljević, Stojanović, Radovanović, Savić, Andrić, Talović, Spasojević, Arapović, Gavrilović, Glišović, Bižić, Gračanac, Jeremić i Čorbić.

Miločajac je drugu godinu za redom dao najboljeg strelca lige, opet je to Mladen Grujičić sa čak 46 golova, koga je teža povreda 3 kola pre kraja sprečila da možda pređe i magičnu brojku od 50 pogodaka. Zahvalnost sledi i onima koji su obavljali dužnosti redara i ekonoma, i oni su važan šraf u životu svakog kluba. Ovih dana obavljaju se razgovori u vezi organizacije i strategije kluba za narednu sezonu. Okružna liga je dosta jača od dosadašnje, valja se adekvatno i pripremiti. Najavljene su određene kadrovske promene (neke su se već i dogodile), ali o svemu više u dogledno vreme, kada stvari budu potpuno izvesne. Miločajac je posle 10 godina stagnacije i pukog preživljavanja, od 2018. krenuo da se vraća na stare staze uspeha. Svi koji vole ovaj klub, nadaju se da će se takva tendencija i nastaviti. Za kraj, iz Miločaja upućuju čestitke Borcu iz Vraneša na više nego zasluženoj tituli, a i svim ostalim klubovima na uglavnom ostvarenim ciljevima uz najlepše želje za naredno prvenstvo.

Detalj nakon jednog važnog gola