Pre utakmica baraža za popunu Super lige Srbije bili smo skloni mišljenju da superligaše proglasimo favoritima, zbog navodnog kvaliteta, organizacije rada, infrastrukture i dr... Prve utakmice kao da su nas još više učvrstile u mišljenju. Tako bi razmišljao ko nije gledao utakmice i sudio na osnovu rezultata.

Kragujevčani i Pazarci nisu bili bolji od rivala u polju, samo su u završnici bili koncentrisaniji i efikasniji. Prvoligaši su iz respekta i nepoznavanja rivala, prepustili im ulogu favorita. Važnost mečeva i prvi okršaji, kao da su im vezali noge, doneli izvesnu tremu, respekt prema rivalu, stegnutost i grč u igri. Bar u prvih 15-20 minuta bili su psihološki u poodređenom položaju. Videlo se da su "stariji" ligaši više takmičarski nastrojeni, u prilici su da odigraju više zahtevnih mečeva, motorički su čvršći, i rezultatski nastrojeni. Na osnovu individualnog kvaliteta, igrali su strpljivo, gradili igru i kažnjavali svaku grešku, propust. Lakše i jednostavnije su dolazili do gola, najčešće dugim loptama, centaršutevima i akcijama iz tranzicije. Na drugoj strani rivali su imali igru, ali nisu materijazovali akcije, mašili iz izglednih pozicija, i trebalo im je sijaset prilika da bi stigli do realizacije. Reče trener IMT-a, Bojan Krulj, da su primili naivne i jeftine golove iz ničega. Međutim, kako je vreme odmicalo "Želja" i "Traktoristi" su dolazili do igre, bili opušteniji i konkretniji.

U revanšu kao da su na teren istrčale druge ekipe i neupućenom posmatraču delovalo da se radi o konkurentima iz istog ranga. Kad su se adaptirali na protivnika, uvideli njihove vrline i mane, odigrali su dve sjajne utakmice, začinjene efektnim golovima i izglednim prilikama. Zaigrali su dinamičnije, brže i domaćini su bili zatečeni i pomalo zbunjeni izdanjem protivnika, misleći da su u prvim mečevima završili sav posao. Do zadnjeg minuta su igrali ofanzivno, pritiskali rivala, pokazali zrelost, kvalitet. Jednom rečju, superligaši su podcenili prvoligaše, provukli se, i jeftino došli do zacrtanog cilja. Ukupni rezultat dvomeča između Novog Pazara i IMT-a je 3:3, ali je superligaš sačuvao postojeći status, na osnovu pravila važenja gola u gostima, koje se više ne primenjuje u Evropi. Očigledan primer besmislenosti igranja baraža.

Ne može se parcijalno preslikavati sistem takmičenja iz liga "petice", posebno kad je baraž u pitanju. Razlika je u svakom pogledu ogromna, počev od kvaliteta, organizacije, komercijalizacije, infrastrukture. Zašto se ne uzme u razmatranje igranje plej-ofa prvoligaša koji su se plasirali između trećeg i šestog mesta za jedno koje daje prolaz u elitu, kao što se radi u španskoj "Sekundi" ili engleskom "Čempionšipu"? Stičemo utisak da su baražom nagrađeni klubovi koji su se borili za opstanak, a kažnjeni oni koji su postizali vrhunske rezultate, i ostvarili istorijske plasmane. Po kom aršinu se jedni kažnjavaju, a drugi nagrađuju? Na kraju ostaje opor ukus u ustima i dilema da li su prošli bolji klubovi!