Foto: FK Radnički 1923

Prava je retkost da jedan klub u kratkom vremenskom intervalu ostane bez oba čuvara mreže, i to zbog identičnih povreda. Najpre je mladi Ognjen Lukić, koji je sjajno branio tokom prethodne sezone, na samom početku priprema doživeo povredu ligamenata, a ista sudbina je zadesila i njegovu alternativu među stativama i jednog od junaka pobede u Lučanima Stojana Lekovića, koga takođe očekuje duža pauza.

Tako je gol kragujevačkog tima u duelu sa subotičkim Spartakom u prošlom kolu čuvao omladinac David Spasojević, dok je njegova alternativa na klupi bio nedovoljno oporavljeni Lazar Raičević, koji zbog određenih zdravstvenih problema nije branio poslednjih osam meseci.

Postojeća situacija zahtevala je hitnu reakciju, pa se tako sportski sektor kluba sa “Čika Dače” dao u potragu za novim golmanom, koja srećom nije predugo trajala.

– Spletom nesrećnih okolnosti mi smo se našli u jednoj nesvakidašnjoj situaciji sa golmanima, budući da su oba naša mlada čuvara mreže, Ognjen Lukić i Stojan Leković, zaradili povredu ligamenata i da moraju na operaciju meniskusa. Srećom, uspeli smo da u kratkom roku pronađemo odgovarajuću alternativu u vidu Ivana Radoša, golmana ogromnog internacionalnog iskustva, koji je izrazio želju da pomogne klubu kako bi se taj uslovno rečeno “požar” među stativama ugasio. Ja mu se ovom prilikom još jednom najiskrenije zahvaljujem na tome što je pristao da nam izađe u susret u ovoj vrlo delikatnoj situaciji. Predviđeno je da on ovde provede narednih šest meseci, tačnije onoliko koliko je potrebno dok se oba naša mlada golmana ne oporave. Kada taj period prođe, svakako ćemo sesti zajedno i razgovarati o budućim planovima – pojašnjava Slavko Perović, sportski direktor Radničkog 1923.

Ivan Radoš je na samom početku svoje karijere promenio veliki broj hrvatskih klubova. Počeo je u Nogometnom klubu Zagreb, potom je branio za Samobor, Moslavinu, zagrebački HAŠK i Kroaciju Sesvet.

Prekretnicu u Radoševoj karijeri predstavljao je odlazak u mađarski Diošđer 2010. godine. Devet sezona je hrvatski internacionalac čuvao gol kluba iz Miškolca, s tim što je jednu godinu proveo na pozajmici u azerbejdžanskom Kapažu. Koliki je trag Ivan Radoš ostavio u Diošđeru, sa kojim je osvojio Liga kup Mađarske i igrao finale nacionalnog kupa, možda najbolje ilustruje podatak da njegov rekord od 594 minuta bez primljenog gola još uvek niko nije uspeo da nadmaši.

Poslednje dve sezone iskusni čuvar mreže proveo je u mađarskom drugoligašu Vašašu.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam postao deo ovog kluba. Sticajem okolnosti imam dosta prijatelja iz Kragujevca, koji su mi o Radničkom 1923 rekli sve najbolje. Došao sam prvenstveno iz želje da pomognem klubu koji ima problema sa povređenim golmanima i biću tu sve dok se oni u potpunosti ne oporave – izjavio je Radoš na zvaničnoj promociji u prostorijama kluba sa “Čika Dače”.

Ukoliko se završi sva neophodna papirologija, Ivan Radoš bi već u Kruševcu mogao da debituje na golu kragujevačkog superligaša.