Klubovi koji se nalaze pod igerencijom FS Beograda obavešteni su da izmire dospele finansijske obaveze prema savezu, i to do petka 23. aprila. U suprotnom komesari liga će suspendovati takve klubove.

Iz gore navedenog vidi se da savez vodi brigu da klubovi budu redovne platiše. Šta oni za uzvrat dobiju, osim velikih rashoda. U uslovima otežanog poslovanja, izazvanog pandemijom koronavirusa, klubovi jedva preživljavaju. Najkraće rečeno, za članove najvećeg regionalnog saveza nema popusta, već sledi dodatno stezanje kaiša. Savez nikako da se ugleda na državu, koja vodi brigu o socijalno ugroženim građanima, pomažući novčano, ili dajući brojne olakšice. Zar niko nije imao dovoljno sluha pa da recimo smanji sudijske takse i druge administrativne troškove prema matičnoj kući i sl.

Od obaveza koje jedan srpskoligaš ili zonaš mora da izmiri ukoliko želi da se takmiči, pomislimo da se radi maltene o profesionalnom klubu, a ne o skromnim amaterima.

Recimo članarina za srpskoligaškog igrača iznosi 4.000 dinara (za zonskog upola manje), registracije je 3.000 dinara, i kad se doda lekarski pregled, klub po igraču mora da izdvoji preko 7.500 dinara. Troškovi suđenja za zonsku utakmicu kreću se do 18.000 dinara. Paušal za zonu iznosi 20.000 dinara, a za srpske lige duplo više. Kad se sve navedene stavke saberu i dodaju plate trenera i ostalog osoblja, dođe se do cifre od milion i po dinara.

Posebna priča su igre oko megalomanskih liga i velikom broju klubova koji treba da se presele u niže rangove. Uzmimo za primer Beogradsku zonu gde polovina od 18 klubova, od jeseni neće igrati u postojećim rangu. Pored šest ozvaničenih kandidata za selidbu u tri grupe beogradskih liga, za mesto u Zoni strepi 12- plasirani tim jer je u direktnoj vezi sa budućim statusom prvoligaša Zemuna. Kako Partizan nije zainteresovan da vodeći Teleoptik bude novi prvoligaš, to automatski znači da još jedan klub gubi postojeći status. Apsurdna je odluka da prvaci srpskih liga ne idu direktno među prvoligaše, već to pravo treba da ostvare preko baraža. Ispostavilo se da je odluka o proširenju liga išla na uštrb saveza, a na štetu klubova.

Zbog toga je potekla inicijativa među beogradskim zonašima da se uputi dopis savezu da preispita svoju letošnju odluku o broju klubova koji treba da se presele u niže rangove, i pronađu model koji će zadovoljiti obe strane.