Često sportisti svoje mentalne i fizičke nemoći na terenu predstave kao povredu koja ih ometa da pruže bolju igru.

Često se dešava i da te "povrede" budu "krivac" za napuštanje sporta, odustajanje. Leđa, zgobovi, prednje i zadnje lože odjednom otkazuju poslušnost. Alibiji su beskonačni. Izostajanje sa treninga, jednog, drugog, trećeg i gubitak rutine treniranja često su uzrokovani izmišljenom povredom.

Kako razlikovati "uvrijeđene" od istinski povređenih? Jedno od osnovnih pravila sporta: Ako te boli ruka, ne boli te noga - trči! Ako te boli noga - ne boli te ruka, nađi vežbu u kojoj ti noga ne treba! Trening se ne propušta.

Uvek se može trenirati, prilagođeno trenutnim sposobnostima, samo ako se želi i ako smo povređeni, a ne uvrijeđeni!