Foto: FSS

Sa nadom i strepnjom klubovi zainteresovani za raspisani tender za popunu Super i Prve lige, očekuju utorak i konačnu odluku Izvršnog odbora FSS. Svako zazire od onog drugog i pita se koliko je spreman da plati. Nezavisno od plasmana, svaki prvoligaš i srpskoligaš može da se prijavi ako je dovoljno finansijski jak, i da poseduje zadovoljavajuću infrasrukturu. Ovim potezom saveza rezultati na zelenom terenu su obesmišljeni, i u drugom su planu. Kad je Super liga u pitanju prvi u redu je Novi Pazar, pominje se Radnički 1923 (Kragujevac), možda Kolubara... Znatno je duža lista zainteresovanih srpskoligaša, pa se pitamo otkud odjednom tolika novca u posedu klubova, kad je većina otežano poslovala, pogotovu posle pandemije. Spisak srpskoligaša broji desetak imena i pominju se Loznica, Radnički (S. Mitrovica), Sloga (Požega), Radnički 1912 (Sombor), GFK Dubočica, Trepča, Smederevo1924, Sloga (Kraljevo)...

Nije li bilo pametnije i korisnije da se ta sredstva usmere prema mlađim naraštajima, omasoviti i stručno poboljšati rad u omladinskom pogonu?! To bi bila dugoročna investicija, koja ne daje rezultate preko noći, ali je garancija da tu mogu izrasti budući asovi spremni da jednog dana klub ojačaju i vinu ga u viši rang. Ili, deo novca uložiti u poboljšanje infrasrukture, obnove objekata, renoviranje terena, razmišljati i o igralištu sa veštačkom podlogom... Gore navedeno nije dovoljno privlačno i sama pomisao da im se otvorila mogućnost da zaigraju u profesionalnom rangu takmičenja deluje dovoljno primamljivo. Niko ne razmišlja šta to povlači za sobom, još materijalnih davanja, do potpunog osiromašenja kluba.

Najozbiljniji kandidat da zauzme upražnjeno mesto RFK Grafičara je Novi Pazar, sedmoplasirani tim Pve lige. Pazarci su se ozbiljno zagrejali, mada im stvarnost ne ide na ruku. Zbog raširene epidemije kovidom19, grad je proglašen za srpski Vuhan, tako da se u postojećim okolnostima fudbal nalazi pri dnu prioriteta. Pitanje je kako će se pazarci okupiti i započeti pripreme, jer elitni rang ne trpi improvizacije. Igrati Super ligu pred praznim tribinama ili sa ograničenim brojem posmatrača ne vodi ničemu...

Još je zamršenija situacija kad je u pitanju popuna Prve lige. Odustajanjem Sinđelića, ostala su upražnjena tri mesta, a postoji mogućnost za još nekog srpskoligaša da se pomeri gore ukoliko se "orlovima" pridruži recimo Zemun. Većina navedenih kubova se nalazi daleko od vrha tabele u svojim grupama i ovo je jedini način da obraduju svoje pobornike. Pitamo se odakle su pribavili, za relativno kratko vreme na desetine hiljada evra, koliko košta ulaznica za viši rang. Niko ne razmišlja da će im trebati još toliko novca ukoliko žele da ostanu duže prvoligaši. Kad to kažem pre svega mislim na neuporedivo veće troškove organizacije utakmica, putovanja, dovođenje kvalitetnih pojačanja, možda i trenera, da ne pominjem sređivanje dotrajale infrasrukture! Niko se preterano ne brine što će naredna sezona biti za veliki odstrel, jer će na kraju ligu napustiti polovina ekipa, kako bi se broj klubova vratio na pređašnji nivo. Važno je biti superligaš, ili prvoligaš, to se pamti. Cena toga malo koga interesuje!