Foto: facebook.com/ZFKSPARTAK

Svetska pandemija virusa COVID-19 u potpunosti je zaustavila sportske aktivnosti širom planete. Istu sudbinu doživeo je i ženski fudbal u Srbiji, ali za razliku od ostalih sportova, već punih mesec i po dana javnost nema nikakvu informaciju šta se i da li se uopšte nešto planira za trenutak kada treninzi i utakmice ponovo budu dozvoljeni.

Da podsetimo, poslednje utakmice kada je ženska Super liga Srbije u pitanju odigrane su u periodu od 9. do 15. marta i bili su to susreti 14. kola elitnog ranga. Upravo tim susretima okončana je prva faza takmičenja i u narednom periodu prve četiri ekipe superligaškog karavana trebale su kroz plej-of da se bore za šampionsku titulu, dok je ostatku lige ostalo da u plej-autu izbegnu kako ispadanje, tako i baraž za opstanak u Super ligi. Istovremeno i nacionalno kup takmičenje nije ni započelo s`obzirom da je vanredno stanje u Republici Srbiji uvedeno svega tri dana pred odigravanje mečeva osmine finala.

Sve do srede 29. aprila izuzev našeg portala koji je tokom "praznog hoda" uradio nekoliko intervjua sa sadašnjim i bivšim igračicama ŽFK Crvena zvezda, niko nigde nije ni jednu jedinu reč napisao o ženskom fudbalu u Srbiji što samo govori o brizi i posvećenosti kako ljudi koji su zaduženi za ženski fudbal pri Fudbalskom savezu Srbije, ali i ljudi koji rukovode klubovima.
Navedenog datuma prvu kakvu takvu objavu vezanu za ženski fudbal objavila je fejsbuk stranica „Ženski fudbal – Balkan“. Oni su izneli zanimljivu tvrdnju koji prenosimo u celosti:

- „Prema informacijama koje mi imamo, proglašen je kraj u nižim ženskim ligama, dok će se Superliga Srbije za žene i Kup Srbije završiti.
Odluka je iznenadila mnoge, no čini se da je i konačna, pa će neki klubovi, morati da čekaju početak naredne sezone. Međutim, izgleda da je ovo jedino bilo realno i moguće riješenje za niželigaške ženske klubove u Srbiji.
Tamošnje ekipe spremali su se u maju vratiti trenažnom procesu, a bio je plan da se prvenstva nastave sredinom juna, no od toga sada nema ništa.
U cilju prihvatljivog riješenja za sve članove Prve ženske lige Srbije, klubovi su zajedničkog mišljenja da liga ne bi trebala da bude nastavljena, te će se pristupiti proširenju najvišeg ranga takmičenja, koja će od naredne sezone umjesto osam, brojati deset klubova.
Što se tiče drugih liga, prvaci će se preseliti u viši rang takmičenja, u ovom momentu to su Loznica (grupa zapad), Jedinstvo 2014 Pirot (grupa jug), Moskva Novi Sad (grupa sjever), Heroj iz Jajinaca (grupa Beograd). Pa će tako prva liga od naredne sezone imati 12 timova.“

Interesantno je ovu tvrdnju, za koju moramo naglasiti da ne znamo koliko uopšte ima uporišta, malo i protumačiti. Naglasak je stavljen na tvrdnji da će se takmičenje u Super ligi, kao i u kupu Srbije nastaviti. Kada je reč o elitnom takmičenju srpskog ženskog fudbala, trebalo bi da se odigraju po šest kola plej-ofa i plej-auta čime bi se i definitivno na terenu odlučilo kako o šampionu Srbije za sezonu 2019/20, tako i o klubovima koji će napustiti elitni rang. Međutim, već tu dolazimo do kontradiktornosti jer se u daljem tekstu navodi kako će elitni rang naredne sezone umesto trenutnih osam klubova brojati celih deset, što znači da niko iz elite neće ispasti, ali će zato dve najbolje ekipe Prve lige Srbije u momentu suspenzije takmičenja (ŽFK Kolubara Lazarevac i ŽFK TSC Kanjiža) moći da se nadaju promociji. Postavlja se pitanje zašto se klubovi izlažu nepotrebnim troškovima za takmičenje u plej-autu kada ti susreti neće imati rezultatskog značaja, jer šta god učinili i naredne sezone će sebe nazivati članovima elitnog ranga. I kada je plej-of u pitanju dolazimo do sličnog apsurda jer je u potpunosti jasno da je ekipa subotičkog Spartaka već sada odbranila šampionsku titulu, a s`obzirom da naredne sezone sigurno neće startovati nikakvo regionalno takmičenje apsolutno je nebitno da li šampionat završavate kao drugoplasirani ili četvrtoplasirani, ali zato za mesec dana takmičenja samo pravite nepotrebne troškove svima, a dobro je poznata činjenica u kakvom finansijskom stanju se nalazi sedam od osam superigaških ekipa.

Još je zanimljivija tvrdnja da će se i Kup Srbije odigrati. U ovom takmičenju na programu su mečevi 1. kola, tj. osmine finala u kojoj pored osam superligaških klubova učešće treba da uzme sedam ekipa drugog stepena takmičenja, kao i ekipa ŽFK Karađorđe iz Topole koja se takmiči u Drugoj ligi Srbije grupa „Zapad“. Interesantno je postaviti pitanje kako će klubovi nižih liga ući u kup takmičenje kada se njihove lige neće nastaviti, ili je želja da se igračice ovih klubova maltretiraju i da ulaze u trenažni proces kako bi u većini slučajeva odigrale 90 minuta i okončale takmičenje čine se, još jenom ponavljamo, samo klubovi izlažu nepotrebnim finansijskim troškovima.

Na kraju, a svakako ne i najmanje važno, govori se o popunjavanju Prve lige Srbije (drug stepen takmičenja). Navodi se da će lideri četiri grupe Druge lige od naredne sezone nastupiti u Prvoj ligi tako da bi po ključu prvoligaši postali ŽFK Heroj Jajinci (grupa „Beograd“), ŽFK Moskva Novi Sad (grupa „Sever“), ŽFK Loznica (grupa „Zapad“) i ŽFK Jedinstvo 2014 Pirot (grupa „Jug“). Sve navedeno možda bi i moglo sa „pije vodu“, ali velika nepravda mogla bi da nastane kada je u pitanju takmičenje u Drugoj ligi grupa „Zapad“. Naime, trenutni lider ekipa ŽFK Loznice ima isti broj bodova kao i drugoplasirana ekipa ŽFK Karađorđe iz Topole, ali i nešto bolji gol koeficijent (+ 20 u odnosu na +11). Međutim, dve ekipe su odigrale samo jedan međusobni susret u aktuelnom šampionatu i on je odigran u Loznici i okončan bez pobednika rezultatom 0:0, što bi značilo da ekipa iz Topole vrlo lako može imati prednost u odnosu na direktnog konkurenta, jer je međusobni duel trebao da se odigra u 11. kolu na terenu ŽFK Karađorđe.

Sve u svemu, nakon mesec i po dana ćutanja, javnost je dobila niz informacija u jednoj objavi gde svaka naredna rečenica potire prethodu. Prosto je neshvatljivo kako čelnici zaduženi za ženski fudbal kako u Savezu, tako i u klubovima nisu prethodni period iskoristili da dobro razmisle o reorganizaciji takmičenja u ženskom srpskom fudbalu, promociji ženskog srpskog fudbala, pomoći svih vrsta ženskom srpskom fudbalu,…, i svim ostalim stvarima za koje su zaduženi. Na žalost, očigledno je da ćemo u momentu kada sve ovo bude bilo iza nas i dalje ponovo gledati iste one „borce za spas ženskog fudbala u Srbiji“ koji su jedino samozaljubljeni u odraz sopstvenog ogledala i kojima su tepisi dovoljno prostrani da sve probleme i dalje mogu gurati ispod njih jer najlakše je i najlepše je ne suočavati se sa evidentnim problemima.