Koronavirus uveliko trese planetu. Značajno su poremećeni gotovo svi životni tokovi. Pandemija nije zaobišla ni fudbalski sport, i čelnici FIFE i UEFE tvrde da više ništa neće biti isto. Dva-tri meseca pošasti okrenulo je sport naglavačke i poremetilo sve vrednosti na kojima je počivao. Klubovi su preko noći osiromašili i spas od "debelog" minusa vide jedino u smanjenju plata sportista i ostalim zaposlenima.  

Fudbaleri Rome i Juventusa su se odrekli četvoromesečne zarade. Barsa je pribegla još drastičnijem modelu i igrači se odrekli 70 posto primanja, NBA liga će košarkaše olakšati za četvrtinu zarade... Gotovo svi klubovi će posegnuti za nepopularnim merama i zaista su retki oni koji neće prihvatiti navedenu soluciju. Slično će postupiti srpski klubovi, i zasada su se u Partizanu i Zvezdi odrekli martovskih zarada na račun fonda za pomoć ugroženima od koronavirusa. Nema sumnje da će dugoročno pribeći umanjenju zarade, mada naši klubovi u najmanjoj meri žive od gledalaca i TV prava.

Na drugoj strani digla se velika prašina na poslodavce i prebogate vlasnike klubova zbog otpuštanja, ili umanjenja plata pomoćnog osoblja. Očigledno je da jedni imaju previše a drugi pramanje i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Umanjenje plate najviše će osetiti administarcija, radnici koji rade na održavanju objekata. Čak su se igrači u NBA odlučili da nadoknade zarade privremeno zaposlenom pomoćnom osoblju da ne bi usred sezone ostali bez posla i pridružili se višemilionskoj vojsci otpuštenih radnika u SAD-u. Slična situacija se ponovila i u fudbalskim klubovima na račun ljudi iz senke, koji obavljaju  odgovoran posao. Za nas su najčešće nevidljivi, ali sa vidljivim učinkom. Oni su zaduženi  za klupsku infrastrukturu, i zaslužni  za besprekorno funkcionisanje velelepnih sportskih objekata, spremnih da u kratkom vremenskom roku  prime na desetine hiljada navijača, i da ih ponovo  osposobe i dovedu u pređašnje stanje. Ogovoran i najčešće obezpravljen posao, povlači za sobom i minimalnu zaradu. Mogu da zamislim kolika su primanja pomoćnog osoblja u našim fudbalskim, košarkaškim i ostalim klubovima. Da ne govorimo o radnicima iz nižerazrednih klubova. Najčešće su to minimlne zarade sa sa neredovnim primanjima. Često se dešava da jedan čovek istovremeno radi više poslova kako bi iole primio neku crkavicu. Pa tako imamo primere da jedan čovek opslužuje ekonomat, radi na održavanju terena, prodaje karte i sl... Većina nema stalni radni odnos i godinama rade na ugovor, koji se obnavlja na svaka 2-3 meseca.

Pre ili kasnije solidarnost bogatih prema siromašnima će presušiti i ovi drugi će ostati na cedilu. Biće otpuštanja, izbegavanje produženja ugovora o radu. Bogate gazde će biti prisiljene da redukuju broj pomoćnog osoblja i time na plećea preostalih zaposlenih navale još veće obaveze, a za istu platu!