Novi Statut SS Srbije usvojen je na Skupštini Streljačkog saveza Srbije u Beogradu (predsedavao Obrad Stevanović, predsednik), kao i izveštaji o radu i poslovanju u 2011. Dosta materijala razmatrano je i usvojeno i na redovnoj Skupštini u decembru prošle godine, tak da nije bilo mnogo rasprave po dnevnom redu.

U izveštaju o radu sa ponosom je istaknuto da su srpski strelci prošle godine osvajili 15 medalja na Šamponatima Evrope (5), Svetskim kupovima (8) i finalu Svetskog kupa (2), kao i tri olimpijske vize i da su sa osam ispunjenih normi za London među najuspešnijim pojedinačnim sportovima u olimpijskom timu Srbije.

Na Šampionatu Evrope vazdušnim oružjem u Breši u martu 2011. osvojene su tri medalje – zlatna, srebrna i bronzana. Šampion je postala ženska reprezentacija pištoljem (Šekarić, Arunović, Veličković), vicešampion Evrope Andrija Zlatić a bronzom se okitila muška reprezentacija pištoljem Zlatić, Mikec i Grgić.

Na Prvenstvu Evrope MK oružjem u julu u Beogradu osvojne su dve medalje - zlato i bronza. Prvak Evrope postao je Andrija Zlatić, a bronzani trofej prigrlila je juniorka Tašana Bogatinovski MK puškom 60 metaka ležeći.

Na Svetskim kupovima, ukupno je osvojeno osam medalja, zlatna, četiri srebrne i tri bronzane. Zlatić je pozlatio vazdušni pištolj u Čangvonu, dva srebra je osvojio u Minhenu (MK i vazdušni pištolj) a bronzu u Fort Beningu (MK pištolj). Srebrne trofeje osvojili su i Nemanja Mirosavljev MK puškom 3 puta 40 metaka u Čangvonu i Zorana Arunović vazdušnim pištoljem u Minhenu. Bronzana odličja su osvojili Mirosavljev u Fort Beningu MK puškom 60 ležeći i Ivana Maksimović u Čangvonu vazdušnom puškom.

U finalu Svetskog kupa u Vroclavu - dve medalje: zlatna i bronzana. Zlatom se okitio Zlatić MK pištoljem, a bronzom Mirosavljev MK puškom 60 metaka ležeći.

Srpski strelci su lane osvojili i tri olimpijske vize – Ivana Maksimović, Dimitrije Grgić i Andrea Arsović.

U 2012. streljačka organizacija Srbije, kako je naglašeno u programu rada, je, između ostalog, pred dva velika izazova: Olimpijskim igrama u Londonu i obeležavanju velikog jubileja 125 godina Streljačkog saveza Srbije. Otvoriće se i „treći front“ a to je rešavanje pitanja objekata koji nedostaju srpskom streljaštvu i očekuje se podrška Ministarstva omladine i sporta Srbije sa kojim SSS ima izvanrednu saradnju, da se ovaj veliki problem reši i strelci dobiju krov nad glavom.

Značajna godina za srpsko streljaštvo počela je odlično, na Šampionatu Evrope u Finskoj vazdušnim oružjem, osvojene su četiri medalje (zlato, srebro i dve bronze) i jedna olimpijska viza. Šamponka Evrope postala je Bobana Veličković pištoljem, srebro je pripalo ženskoj reprezentaciji vazdušnom puškom (Ivana Maksimović, Andrea Arsović i Dragana Todorović) a dve bronze su osvojile Andrea Arsović vazdušnom puškom i ženska reprezentacija pištoljem Bobana Veličković, Jasna Šekarić i Zorana Arunović. Bobana Veličković je ispunila i olimpijsku vizu za London, osmu za SS Srbije i OKS (pištoljem Zorana Arunović, Bobana Veličković, Andrija Zlatić, Damir Mikec i Dimitrije Grgić, puškom Andrea Arsović, Ivana Maksimović i Nemanja Mirosavljev).

Sva takmičenja u Srbiji ove godine održavaće se u znaku obeležavanja 125 godina Streljačkog saveza Srbije.

Istorija duga 125 godina

Streljački savez Srbije (Savez streljačkih družina Srbije) osnovan je 1887. Inicijativu su pokrenule streljačke družine kojih je u tom periodu bilo dosta u Srbiji i koje su organizovale veoma uspešna takmičenja. Osnivačka skuština saveza održana je u toku drugog Prvenstva Srbije („Zemljskog gađanja“) u Kragujevcu.

Prvo streljačko takmičenje je održano 1851. na tek izgrađenom strelištu u Topčideru u Beogradu i prisustvovao je i srpski knez Aleksandar Karađorđević. Strelište je bilo otvoreno za građanstvo svake nedelje da bi se na taj način, oružje kao simbol slobode i nezavisnosti još više približilo narodu. Aktivnosti i organzaciju streljačkih takmičenja pomagala je i vojska.

Prva streljačka družina osnovana je 1865. pod imenom „Beogradska streljačka družina“. Minastarstvo vojske je 1863. odlučilo da se „puške i municija mogu besplatno davati narodu“ čime je streljaštvo, pored sportskog i zabavnog karaktera zadovoljavalo i potrebe narodne odbrane. Ministarstvo odbrane je 1878. predložilo da se posebeno podstiče razvoj streljačkog sporta i to je i dovelo do još većeg omasovljenja i osnivanja družina. Veliku ulogu imao je major Šafarik koji je kao član Artiljerijskog komiteta napravio model rada streljačkih družina po uzoru na švajcarski sa posebnim naglaskom rada sa školskom decom u stvaranju streljačkih navika. Prvu đačku streljačku družinu osnovao je 1891. u selu Sićevu kod Niša učitelj Jakov Popović.

Prvo Prvenstvo Srbije pod imenom „Zemljsko gađanje“ održano je 1886. u Beogradu, a 1887. domaćin drugog prvenstva bio je Kragujevac. Poseban „Zakon o pomaganju streljačkih i gimnastičkih družina i pet Kola jahača“ u Kraljevini Srbiji donet je 1892. i u mnogome je rešio finansijske probleme ovih društava, tako da su počela da se osnivaju i u selima (prva 1888. u selu Grejač kod Aleksinca). Već 1909. Streljački savez Srbije učlanio se u Međunarodni streljački savez čime je ovaj moderni sport izašao iz okvira tadašnje Srbije.