FK Proleter - foto: B. Žigić

Iza Proletera je turbulentna jesen, začinjena usponima i padovima, više u rezultatskom nego igračkom smislu. Još je u svežem sećanju uspešan debi novosadskog superligaša od prošle sezone i plasman među osam najboljih klubova. Kao obaveza nametnula se želja da pokušaju da ponove sličan rezultat. Na putu do zacrtanog cilja našlo se više prepreka koje je bilo teško premostiti. U prva četiri kola osvojena su samo dva boda i polako je kod čelnika sazrevalo saznanje da nešto mora da se menja dok ne bude kasno. Problemi su rešavani u hodu, da bi na kraju jeseni u Proleteru izrazili zadovoljstvo jesenjim ostvarenjima. Jedanaesta pozicija na tabeli i zaliha od 20 bodova daju nadu da na proleće može biti bolje...

- Za dva meseca rada na kormilu kluba mogu biti zadovoljan rezultatskim ostvarenjima Ušli smo u prvenstvo sa znatno izmenjenim igračkim kadrom, jer nas je napustilo deset standardnih prvotimaca. Očigledno je da je postojeći podmlađeni i šareni sastav nije bio na razini kvaliteta njihovih prethodnika. Poslednjeg dana prelaznog roka stiglo je pet pojačanja, koji su se praktično bez priprema pridružili ostalim prvotimcima. Za razliku od prošle sezone, kada je odbrana delovalo znatno sigurnije, sada smo primili nedopustivo dosta jevtinih golova. Primer iz Subotice je dovoljno ilustrotativan. Takođe, protoiv nas je dosuđeno priličan broj kaznenih udaraca, a i povrede su nas dosta sputale. Više sam očekivao od naše udarne napadačke četvorke Marjanović, Babić, Mirosavljev i Čolovića, od 17 golova koliko smo postigli - nabraja Žigić razloge promnljivih igara.

Promena trenera je delovala kao šok terapija i prilika da se ekipa trgne iz svojevrsne letargije. Od osmog kola tim je preuzeo Branko Žigić od Milića Ćurčića. Trenerska premijera Žigića bila je više nego uspešna. Utakmicom protiv Proletera, šabačka Mačva je obeležavala značajan jubilej - 100 godina postojanja. Proslavu su im donekle pokvarili agilni Novosađani koji su sva tri boda odneli kući.

- Više je to bila kriza rezultata, napominje Žigić, nego igre i otuda male serije pozitivnih i negativnih rezultatskih ostvarenja. Serija od pet poraza za nas je bila škola da se osvestimo i zaigramo kako znamo i umemo. Bilo je perioda kada po 5-6 kola nismo doživeli poraz, a posebno smo srećni i zadovoljni ostvarenjima u poslednja dva kola. Slavili smo protiv Čukaričkog i uzeli bod Radničkom iz Niša i koliko-toliko, popravili utisak - zaključuje mladi stručnjak.

Mnogim klubovima Proleter treba da bude uzor kad je u pitanju stvaranje sopstvenog trenerskog kadra. Branko Žigić, legenda kluba i dugogodišnji kapiten, uz igranje se dodatno školovao i pre nego što je nasledio Ćurčića proveo je dve godine u stručnom štabu. Kako nije posedovao nacionalnu profesionalnu licencu, klub mu je omogućio da upiše jednogodišnje školovanje i na jesen bi trebalo da dobije neophodan srtifikat.