Foto: mojacrvenazvezda.net

Crvena zvezda je u Litvaniji odigrala sa Suduvom 0:0, u svojoj prvoj kvalifikacionoj utakmici za Ligu šampiona. Ne mora se uvek biti vrhunski kuvar da bi uočili da ručak nije dobar i da mu mnogo toga fali. Rezultat jeste pozitivan i obećavajući, ali Zvezdina igra nije bila na nivou njenog istorijskog ugleda i očekivanja. Ta nedovoljnost je neke gledaoce i razočarala, a pogotovo one koji duže pamte, poniru u njenu sjajnu prošlost i svetske domete. Glas naroda, je glas istine, a mnogi, pa i najodaniji i najokoreliji "zvezdaši" su igru svog voljenog kluba doživeli premlaku i sivu.

Naravno, ne treba biti prestrog sudija iz više razloga, ali golim okom je uočljivo da Zvezdinoj igri fali brzina, transformacija i spoznaja da se bez krila ne leti. 

U jednoj od svojih najblistavijih sezona u istoriji, 1978/79, pod vođstvom Branka Stankovića, Crvena zvezda je, iz Sarajeva, dovela Srebrenka Repčića, koji je preko krila, kao tenk rastvarao sve evropske odbrane, a dodavač i plemejker mu je bio Vladimir Petrović Pižon. Da ne pričamo o brzini i lucidnosti i većine drugih igrača iz tog doba i tog tima. Ona generacija iz 1991., koja se popela na krov Evrope i sveta je poseban model i uzor. 

Upitno je zašto u timu Zvezde, u napadu, u prvih 11 igrača, koji su počeli utakmicu, nije bilo ni jednog naglašeno brzog igrača, poput Repčića ili Binića, nekad. Samo je jedan bio, ali na klupi, Aleksa Vukanović, koji je proteklih sezona u dresu Napretka, kao nekad Srebrenko Repčić u dresu Sarajeva, u stilu i silinom ledolomca rastvarao svaku odbranu. Daleka prošlost nam ponekad, ma koliko bilo kontradiktorno, može poslužiti kao model za sadašnjost i budućnost.

Autor: Svetozar Čiča