Srećom, pa nije 06. jun 1944., ali prvotimkama Vojvodine, fudbalski tereni i gradski park u Vrnjačkoj Banji, sve više liče na plaže : „Omaha“, Džuno“, „Gold“ i Svord“ (desant i iskrcavanje saveznika u Normandiji, tokom II Svetskog rata). Žrtava naravno nema, no pakleni tempo treninga koje nameće stručni štab „crveno-belih“, na čelu sa prvim stručnjakom, Nemanjom Savićem cedi im poslednje atome snage. Današnji dan je bio najteži, a samim tim i najduži u prvom ciklusu priprema. No, već od sutra sledi lagano spuštanje intenziteta rada i napora, kako bi igračice dobile na svežini.
Već prema ustaljenom ritmu, ekipa je od 7.00 časova ujutro imala futing u trajanju od 45 minuta, nakon čega je usledio povratak u Vilu „Dubrovnik“, doručak, odmor pa ponovo trening od 10:00 (rad sa loptom i uigravanje linija tima). Vreme između podneva i 18:00 časova, devojke su utrošile na ručak, obavezni odmor i slobodne aktivnosti (isključivo spavanje, sa povremenim bacanjem pogleda na Instagram i Fejsbuk).  Najteži i najzahtevniji trening, usledio je u toku kasnih popodnevnih časova, a dovoljno ga je opisati samo jednom brojkom i dve reči : 9000 metara trčanja.
 

IVANA GRADI MIŠIĆE I GRACIOZNOST

Jedina dama u stručnom štabu Vojvodine je Ivana Radosavljević, obučeni fitnes instruktor, u čiji delokrug obaveza spadaju, jutarnji futing i vežbe za istezanje i oblikovanje mišića. Iza nje stoji dugogodišnje takmičarsko iskustvo u fitnesu, garnirano sa nekoliko najsjajnijih odličja sa državnih prvenstava. Trenutno je zaposlena u novosaskoj sportskoj „E-gimnaziji“ gde radi kao profesor srpskog jezika i književnosti.

-Dugi niz godina sam u sportu, kako kao takmičarka, tako i u ulozi  instruktora i trenera fitnesa. Ipak, ovo je prvi put da dolazim u dodir sa fudbalom i to za mene predstavlja veliki izazov. Pribojavala sam se, iz početka, kako ću se snaći u svetu u kom „vladaju“ muškarci, ali su me kolege iz stručnog štaba, fantastično prihvatile.
Klub je sjajno organizovan, funkcionišemo kao jedna porodica i zaista uživam. Ne kajem se što svoj godišnji odmor ne provodim negde na moru, nego sam na pripremama sa ekipom. Pokušavam da devojkama usadim naviku redovnog vežbanja u svrhu oblikovanja tela, pretvaranja masnih naslaga u mišićnu masu i dobijanja na gipkosti i gracioznosti, kako bi na terenu bile uspešnije i brže od protivnica, a van terena ženstvenije.-zaključila je naša šarmantna dama, Ivana Radosavljević.

TATA IGOR UVEK UZ VOŠU

„Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka“-kaže stara narodna mudrost. Upravo tako možemo opisati Igora Savanovića-čoveka na koga se naš klub uvek može osloniti. Po „funkciji“, otac Aleksandre i Sare Savanović, dve sjajne igračice, a po svemu ostalom veliki prijatelj, poznavalac fudbala, šeret i veseljak. Večito vedar i nasmejan, ali u svakom trenutku spreman da pomogne. Igor Savanović ne propušta ni jednu utakmicu, često isprati i treninge,  iskoristio je priliku da provede nekoliko dana u Vrnjačkoj Banji i naravno, pripomogne gde god „zaškripi“. Ne libi se da ponese rekvizite, sakuplja lopte ili donese vodu i osveženje  igračicama. Ćutke i pažljivo posmatra svaki potez na terenu, a naravno, najveći je kritičar svojih naslednica, Saške i Sare. Ponekad u kritikama i pretera, ali kako sam kaže, uvek u najboljoj nameri. Kćerke se na tatu ne ljute, jer znaju da, neko ko je naučio da igra fudbal u Tuzli, na stadionu u Tušnju, retko greši u proceni.
Pravi primer iskrenog zaljubljenika u fudbal, velikikog prijatelja širokog srca, kakvog bi svaki klub poželeo. Ponosni smo što je sa nama.