Do završetka ovogdišnjeg prvenstva ostalo je da Radnički 1923 kao superligaš odigra narednog vikenda još samo sa Vojvodinom u Novom Sadu. Od naredne sezone Radnički 1923 takmičiće se u nižem rangu – Prvoj ligi Srbije. Takav rasplet bio je vidljiv još nekoliko kola pre završetka trke za opstanak, koju je, nažalost izgubio superligaš iz Kragujevca.

Sticajem raznih okolnosti, klub se našao u situaciji u kojoj je trenutno. Promenjena su dva trenera, a leđa klubu okrenuli su i najviši rukovodioci su i dva predsednika kluba. Na početku sezone trener Dragoljub Bekvalac doveo je ni manje ni više nego 19 novih fudbalera sa željom da se sačuva mesto u eliti. Danas se na prste jedne ruke mogu izbrojati oni koji su otišli u Kragujevcu.

Na čelo stručnog štaba doveden je mladi trener Neško Milovanović, nekadašnji igrač Radničkog i nekoliko drugih klubova. Njemu je to bilo vatreno krštenje na klupi superligaša. On je uz podršku onih koji su ostali u Upravi kluba kluba dao poverenje mladim igračima, koji su prošli fudbalsku školu Radničkog 1923. Tako komponovan tim napravio je pravi podvig. Iako nije sačuvao superligaški status, ostaće upisan u istoriju kluba da je uspeo prvi put da pobedi višestrukog šampiona Crvenu zvezdu, i to na Marakani sa desetoricom igrača, iako mu bodovi nisu ništa značili za plasman.

Klinci, kako ih često oslovljava trener Milovanović, pomrsili su neke račune i superligašu iz Jagodine, koji je proteklog vikenda doputovao u Kragujevac po bodove i da prebrine brigu osstatusu u eliti. Nisu dozvolili protivniku da se raduje, iako i oni nisu pobedili (0:0), ali su razuverili „neverne Tome“ da će poklanjati bodove.

Posle utakmice sa Jagodinom, koja je završena podelom bodova i bez pogodaka, zamolili smo trojicu mladih igrača da kažu kako su oni doživeli uspeh protiv Crvene zvezde i uključivanje u prvi tim radničkog 1923, ali i preseljenje ekipe u niži rang takmičenja.

Željko Goljović je imao to zadovoljstvo da protiv Crvene zvezde u Beogradu postigne prvi od dva gola, koji su odlučili pobednika.

– Gol koji sam dao protiv Crvene zvezde pamtiću celog života. Moram da se zahvalim treneru NeškuMilovanoviću, koji mi je dao šansu, prvo da se priključim prvom timu, a potom i da igram na Marakani protiv aktuelnog šampiona države. Nadam se da mu ja, kao i moji drugovi, na najbolji način vraćamo. Imam stipendijski ugovor sa Radničkim na još dve godine. Videćemo kako će biti dalje, a ja se nadam najboljem. Zahvalio bIh se navijačima koji su došli da nas podrže i na kraju aplauzom isprate, iako nismo pobedili Jagodinu – rekao je za „Šumadijapress“ omladinac Goljović.

Jedan od dvojice braće Miljuš u dresu Radničkog 1923, Dejan nosio je i kapitensku traku na utakmici sa Jagodinom, jer su izabrani kapiten Trifunović i njegov zamenik Bubanja zbog kartona utakmicu pratili sa tribina. Dejan Miljuš, odigrao dobro protiv Jagodine, a nosio je drugi put u ovoj sezoni i kapitensku traku.

– Ovo je bila utakmica, koja nama rezultatski nije ništa značila, a protivniku je bila veoma važna. Borili smo se za ugled kluba i naše navijače. Mislim da smo u prvom poluvremenu igrali bolje od protivnika. Imali smo nekoliko prrilika koje nismo iskoristili, a možda smo mogli da osvojimo sva tri boda. Sticanjem okolnosti nosio sam kapitensku traku, kao i na prethodnoj utakmici sa Partizanom u Beogradu. To me obavezuje da se zalažem maksimalno i žao mi je što nisam postogao gol protiv Jagodine, jer sam dva-tri puta pokušavao.

Želja mi je bila da jednog dana postanem prvotimac i ona mi se ispunila, kao i mom bratu Bojanu, koji takođe igra ovde u Radničkom, posle oporavka od povrede. Svima nama je teško palo što je Radnički došao u situaciju da se seli u niži rang, ali pobedom protiv Zvezde pokazali smo da ova mlada ekipa ima lepu budućnost. Protiv iskusnije Jagodine pokazali smo da možemo da igramo sa superligašima i da nikome ne prepuštamo bodove – potvrdio je mladi napadač Dejan Miljuš.

Na utakmici sa Jagodinom debitovali su i četvorica Milovanovićevih „klinaca“ među kojima je bio i njegov sin, kadet i petnaestogodišnjak Veljko. Odigrao je desetak poslednjih minuta utakmice i dobio aplauze „crvenih đavola“ sa tribina.

– Pružila mi se šansa da debitujem za Radnički i to je veliki događaj u mom životu. Rođen sam u ovom gradu i stanujem ovde blizu stadiona, za koji me vežu lepe uspomene na treninzima i utakmicama mlađih selekcija. Nastupam za kadetski tim, gde sam počeo da dajem i golove. Imao sam i jedan pokušaj protiv Jagodine, iako sammalu minutažu, ali je moj udarac izblokirala protivnička odbrana.Mislim da je naša ekipa protiv Jagodine dobro odigrala, iako smo u timu imali više mladih igrača od protivnika. Imali smo veliku želju da pobedimo, ali nismo uspeli da damo gol. Učenik sam Ekonomske škole, koju želim da završim, ali moji planovi su vezani za fudbal, kao i mog oca, koji je pored mnogih klubova igrao u Radničkom, gde je i danas kao trener – razjasnio je svoje želje najmlađi prvotimac Radničkog 1923 Veljko Milovanović.

Pored Veljka na utakmici sa Jagodinom debitovali su još i Lazar Milutinović i Filip Đurović, a na golu Radničkog 1923 prvi put u starrtnoj postavi bio je mladi Marko Kostić, koji na dvojnu registraciju brani i gol srpskoligaša Pobede Beloševac. Utakmicu su počeli još i bek Aleksandar Miletić, vezisti Strahinja Urošević i Dušan Stević, koji su prošli fudbalsku školu kragujevačkog superligaša. Sa njima je Radnički 1923 završio svoju misiju u Superligi, ali oni su, kako se očekuje, i budućnost kragujevačkog fudbala i oslonac za o(p)stanak kluba.