Kako možemo opisati fudbal koji se igra na našim stadionima? Neki kažu da je nekvalitetan, neki kažu je neregularan pre svega, neki da je nezanimljiv. Ono što jeste sigurno tačno da je poseta na našim stadionima vrlo slaba, a postavlja se pitanje zašto je tako?

Ukoliko uzmemo da posmatramo problem efikasnosti, pitanje je da li on uopšte postoji. Na utakmicama u dosadašnjem toku Jelen Superlige postizano je 2,3 gola po meču. Najviše golova je postignuto u 3. kolu kada je postignuto 3 gola po meču u proseku, dok su mreže se najmanje puta tresle u 13. golu kada je postignuto svega 12 golova, mada još uvek nije odigran duel Voždovca i Novog Pazara.

Ukoliko uporedimo sa ligama u regionu, odnosno NHL-om ili sa bosanskom Premijer ligom, dolazimo do zaključka da je su hrvatski klubovi efikasniji od naših sa 2,9 gola po meču, dok se na utakmicama bosanske lige postiže 2,375 gola po meču.

Ubedljivo najefikasnija ekipa u našem šampionatu je Partizan. U 14 dosadašnjih kola oni su postigli 33 gola, što je 2, 35 po meču. Sledi Vojvodina sa 25 pogodaka a onda Čukarički sa 23. Na dnu ove tabele bi bili Radnički iz Kragujevca sa svega 3 postignuta gola i Voždovac sa svega 10 pogodaka.

Najviše golova se može videti na utakmicama Partizana gde se postigne u proseku 3 gola. Slede mečevi Vojvodine i Jagodine sa 2,7 postignuta gola po utakmici. Mečeve sa najmanjim brojem golova igraju Radnički gde je na 14 utakmica viđen 21 gol, odnosno na mečevima Crvene zvezde gde je postignut jedan gol više.

Problem ne/efikasnosti se prenosi i na našu nacionalnu selekciju. Problemi sa nedostatkom napadača su uveliko aktuelni. Postavlja se pitanje, zašto imamo problema sa pozicijom napadača? Treba li naši treneri u domaćem prvenstvu da igraju na gol više, ili da se koncentrišu na odbranu svog gola? Ili je ipak ovako sve odlično?