Nakon trijumfa u Kupu Srbije tokom reprezentativne pauze, crveno-beli (večeras plavi) su se vratili obavezama u prvenstvu naše zemlje. U derbiju 17. kola Superlige, naš tim je bio i bolji, i zasluženo odneo tri boda sa Čaira, pobedivši Radnički rezultatom 2:0.

Za naš tim nije bilo odmora tokom reprezentativne pauze – morali smo da odigramo zaostalu utakmicu Kupa Srbije, gde smo na našem stadionu minimalnom pobedom nad Mačvom obezbedili prolaz dalje. Kao i na svakoj utakmici, i ovaj put su bili prisutni obrisi neprekidne rotacije u našem sastavu. Tomane je zadužio mesto u špicu, iza koga su delovali Marin, Vukanović i sve bolji Ben. Kanjas se zadržao na sredini, u paru sa Vulićem, dok je odbrana manje-više bila ustaljena: Gobeljić, Milunović, Degenek i Rodić.

Već u 55. sekundi susreta, pokušao je Vukanović glavom na odličan centaršut Degeneka. Morao je Aleksa mnogo bolje da reaguje, nimalo to nije bila bezopasna pozicija.

U petom minutu, lukavo je Marin iz slobodnog udarca kraj aut linije, uposlio Vulića na nekih 20 metara od gola, ovaj šutirao iz prve, ali preko gola. Tri minuta kasnije, imali smo solidnu priliku iz slobodnog udarca sa oko 25 metara od gola Nišlija, ali Marin pogađa samo živi zid. Deset minuta ozbiljne ofanzive našeg tima, doduše bez kolosalnih prilika.

Prvu javnu opomenu na meču zaradio je Ostojić, oborivši Bena u 12. minutu susreta, sa desne strane nadomak šesnaesterca. Nakon neuspešnog centaršuta Marina, lopta se odbija do Kanjasa koji je fauliran pri pokušaja hvatanja voleja u veoma opasnoj zoni. Slobodnjak iz idealne pozicije odlično izvodi Ben šutem u bliži ugao, ali Petrović krajnjim naporom uspeva da spasi gol svog tima.

Nakon početne terenske inicijative našeg tima, u narednih desetak minuta loptu je u nogama uglavnom imao domaćin. Naš tim se organizovano branio, pa je tako da inicijativa bila uzaludna.

Tek u 23. minutu naš tim dolazi ponovo do pozicije da zapreti. Imao je Ben jedan-na-jedan sa Đorđevićem unutar šesnaesterca, u svom stilu ga je zavrnuo ulevo, namestio se na šut, ali je to učinio veoma loše. U prvih pola sata igre, Nišlije su uspele u potpunosti da neutrališu Tomaneov uticaj na igru, a naši napadi su uglavnom dolazili sa desne strane, preko Gobeljića i, pre svih, Bena.

Najozbiljniji pokušaj Radničkog videli smo u 32. minutu, kada je opasan šut Čumića iskosa (sa ivice kaznenog prostora) sjajno zaustavio Borjan.

Sve je bilo mirno na Čairu: smenjivali su se bezopasni napadi, poneki bezopasan pokušaj sa obe strane, nadmetanje i čvrsta igra na sredini terena. A onda, u 40. minutu, Zvezda prekida tišinu. Sjajnu dijagonalu sa leve na desnu stranu prihvatio je Milunović, negde na roglju šesnaesterca sa desne strane. Poslao je centaršut na drugu stativu, gde je Milan Rodić sjajno vraća na peterac, a tamo je najsnalažljiviji bio El Fardu Ben. Ispratio je dobro akciju, i na kraju u padu zakačio loptu kako bi je smestio u mrežu za 0:1. Koliko je samo Ben važan igrač za naš tim!

U mirnom, tvrdom poluvremenu Zvezda je dobro počela. Imala opasnu inicijativu petnaestak minuta, stvorila nekoliko poluprilika, ali bez konkretnog učinka. Radnički se branio, pa je u jednom momentu iz faze odbrane krenuo jalovo da napada. Kada je i taj period prošao igralo se uglavnom na sredini terena, a tu fudbalsku uspavanku prekinuo je Ben u 40. minutu i doveo naš tim u vođstvo. Pravovremeni pogodak stvorio je našem strategu nekoliko opcija u pripremi drugog poluvremena.

Očekivano, Radnički je u drugo poluvreme ušao otvorenije, pokušavali su Noma, Pantelić i Čumić na samom startu, ali nije bilo veće opasnosti po Borjana.

Koliko je Milunović opasan sa loptom u nogama, pokazao je fantastičnim pasom ka Marinu u 51. minutu, koji je imao mnogo prostora po levoj strani. Naša „desetka“ je tražila prostor za udarac, na kraju je celu situaciju malo iskomplikovao, pa uputio zakasneli pas ka Benu koji šalje loptu nebu pod oblake. Samo minut kasnije, nije bilo prijatno po naš tim nakon centaršuta sa leve strane. Lopta je preskočila igrače oba tima, pogodila gol, ali je Borjan bio priseban.

Novu priliku iz slobodnog udarca, naš tim je imao u 59. minutu susreta. Nakon prekida kontre od strane Đorđevića (tom prilikom i požuteo) i prekršaja nad Benom, loptu je namestio Miloš Vulić, šutirao oštro, ali je Petrović bio odlično postavljen pa je uhvatio loptu. Četiri minuta kasnije izveli smo i najozbiljniji napad u nastavku – Tomane je dobio naizgled odličnu loptu u prostor od Kanjasa, ali kao da je u jednom momentu usporio, pa tako dozvolio Petroviću da pokupi loptu ispred njega.
S obzirom da je Radnički u nastavku igrao znatno ofanzivnije, imali smo priliku da vidimo i osetan porast broja udaraca ka našem golu, a jedan prilično opasan videli smo u 67. minutu, od strane Čumića. Na sreću Borjana, lopta odlazi pored gola. Samo minut nakon toga, preti i Zvezda – Tomane je prihvatio jednu loptu u samom srcu šesnaesterca, dobro se gradio, šutirao iz okreta, ali Petrović je još jednom bio dobro postavljen, i pomoću svog defanzivca lako ukrotio šut našeg centarfora. Opasno su „plavi“ napadali u tim trenucima, jednu fantastičnu loptu od strane Vulića katastrofalno prihvata Gobeljić u visini penala, pa i ta šansa propada. I pas i kretnja su bili na vrhunskom nivou, ali prijem na nivou petlića.

Veoma, veoma nepromišljen potez „požutelog“ Ostojića videli smo u 71. minutu. Naš tim je pokrenuo ne tako opasan kontranapad sa naše polovine, a Ostojić je obema rukama prikovao Bena za travu i tako zaradio drugi žuti, ujedno i crveni karton. Time je defanzivac Radničkog utabao Zvezdi put ka nova tri boda. Iz svega prikazanog, vidno se podigao tempo igre od nekog 60. minuta, zanimljivo je u tim momentima bilo na Čairu.

Nakon isključenja Ostojića, reagovao je Kosanović, pa je na teren poslao Bondarenka. Odgovor na tu izmenu bio je ulazak Ivanića, umesto Kanjasa.

Brojčanu prednost na terenu Crvena zvezda je momentalno iskoristila. Igrao se 77. minut kada je Gobeljić iz zone odbrane poslao dugu loptu prema Tomaneu. Ovaj je u stilu Nikole Žigića spustio u prostor ka Vukanoviću, koji sve to fenomenalno prati, beži odbrani Nišlija, pravi nekoliko koraka unapred i rutinski matira Petrovića za nedostižnih 0:2. Nakon tog pogotka, Vukanovića je zamenio Veljko Simić.

Smirila je Zvezda igru, ne želeći bilo šta da rizikuje čak i sa igračem više. Jasno je bilo da Radnički nije mogao drugačije do gola, osim kroz eventualne kontranapade, što je naš tim maksimalno osujetio blagim povlačenjem. Svoje prvenstvene minute nakon solidne role u kupu zaslužio je i naš biser, Veljko Nikolić, koji je u 87. minutu zamenio Marina.

Ništa se vredno pomena nije dogodilo do kraja susreta, pa ostaje konstatacija da je Zvezda rutinski stigla do veoma bitna tri boda u derbiju 17. kola Superlige Srbije. Utakmica na momente brza, atraktivna i zanimljiva, a na momente i veoma spora i dosadna, pa će tako sam kvalitet meča zaraditi neku osrednju ocenu. Pravovremeni pogodak našeg tima primorao je Nišlije da započnu drugo poluvreme otvorenije, napadali su, ali sve nade su im splasnule nakon isključenja Ostojića. Manirom velikog kluba, kakav i jeste, Crvena zvezda je znalački iskoristila brojčanu prednost na terenu, pa je preko Alekse Vukanovića stavila pečat na ovu pobedu. Lepa uvertira pred meč sa Bajernom (utorak), ali sa Bavarcima će morati i znatno bolje od danas viđenog.

Niš – stadion Čair. Sudija: Novak Simović. Pomoćnici: Goran Stanojević i Miroljub Petković. Žuti kartoni: Ostojić, Pantelić, Đorđević (Radnički), Milunović (C.Zvezda) – Crveni kartoni: Ostojić (Radnički) Strelci: 0:1 Ben (40. minut), 0:2 Vukanović (77. minut)

RADNIČKI: Petrović, Todorovski, Stevanović, Ostojić, Đorđević, Sulaka, Noma (od 81. Knežević), Pantelić, Čumić (od 88. Mitrović), Haskić, Mihajlović (od 74. Bondarenko). Trener: Milorad Kosanović

CRVENA ZVEZDA: Borjan, Gobeljić, Degenek, Milunović, Rodić, Kanjas (od 76. Ivanić), Vulić, Ben, Marin (od 87. Nikolić), Vukanović (od 78. Simić), Tomane. Trener: Vladan Milojević