Odavno mi neki odlazak na Jahorinu nije bio zabavniji, interesantniji, pa i teži nego ovaj danas. Oko deset časova sam pošao, a pored mene su u automobilu bili snimatelj i Marija Niši, art direktor OC Jahorina. Cesta , tek onako malo očišćenja, možda negdje iza ponoći sinoć, a magla nam je smanjila vidik. I naprijed i sa strane. Ipak,polako, na nekim mjestima malo brže i išlo se ka Jahorini.

A srce kao Jahorina.

 Sinjeg pada dva dana, napadao je oko metar… Al’ će biti dobrog skijanja narednih dana, mislim u sebi!

Danas nisam mogao, imali smo dogovorena snimanja, a dok sam vozio ka planini mislio sam na razmažene stanovnike najvećeg grada Republike Srpske. Evo 48 časova, što na tv ekranima, što na portalima  slušam i čitam njihovo ’’kmečanje’’ kako su zatrpani, kako im ulice nisu očišćene. Toliko me je to ganulo da sam razmišljao da krenem da im pomognem.

Nije se lako navići na život u Banja luci, a u nju su došli sa Sejšela, Maldiva, Floride…Pa nije ni čudo što su oni tako zaprepašćeni snijegom.

Nadam se da će zaprepašćenje trajati još neki dan, neka vide kako se mi patimo na ovom dijelu Republike Srpske.

Snijeg nam je pao gotovo jedan metar, ali nema tolike kuknjave. Tačnije, ima kod većine osmijeha i zadovoljstva. Biće lijepa atmosfera za  kraj 2024. godine i početak 2025. Biće skijanja, biće gostiju, radiće i kafići i škole skijanja i hoteli, mali apartmani…

Svi će raditi i svi će zaraditi. I neka će. Dvije godine smo se patili zbog nedostatka snijega, red je da sada malo uživamo u čarima zime i da iskoristimo predanosti ovog našeg podneblja. Nismo i nećemo nikoga optuživati što put nije očišćene. Biće. Očistiće se i trotoar, ali neće staze, a nama je u ovom momentu to najbitnije. Da su one popoglane, sređene, da rade liftovi, gondole, šestosjedi… Da gledamo rumena srećna lica mališana sa prostora nekadašnjem nam države, njihove roditelje, naše drage sugrađane. Valjda će biti tako dobro da će malo i oni odahnuti i sa malo više optimizma i punijih džepova čekati maj, juni, juli…

Naravno i ja sam srećan zbog snježine koja pada i dok ovo pišem, a sada je tačno 20. časova, 24.12. Lakše će se raditi emisije, a već smo stigli do treće u ovogodišnjoj sezoni, a za dva dana me čeka odlazak na Igrišta. Otvara se taj centar.

Prije nego smo krenuli sa snimanjem, odvezao sam Mariju Nišić u Ruski dom (valjda neće reagovati neko iz Federacije zbog Ruskog doma),a uostalom Srbi i Rusi su braća. Ostavljamo Mariju i krećemo na posao.

Prvi pik nam je Aleksandar bato Prović, ali ćorak. Otišao je na Pale, vraća se za 60 minuta, a mi idemo ka našoj ''bazi'' Hotelu Sport Granzov. Tiu nas čeka Sanja Perović, odbojkašica, kćerka mojih prijatelja Velibora i Jelene Perović. Veka je strastveni Delija, Sanja igra u Partizanu… Oj, nije tati lako! Na Jahorini je i trener Partizana Duško Nikolić, inače i selektor bh muške reprezentacije. Snimili smo razgovor sa njima, a Sanja nam je otkrila da joj je skijanje ispred odbojke, a da joj je uzor u svemu deda Stojan Granzov.

Inače Sanjina majka Jelena i tetka Mirjana su bile i sada su vrhunske skijašice, a i tata Velibor ne zaostaje u vožnji dvije daske. A zamislite hotel mu se zove Bord!

Nakon tog obavljenog posla, odlazimo i da snimimo Ljiljanu Granzov. Ona je ski instruktor. Vrhunski, a djeca iz porodice Granzov prvo proskijaju, pa prohodaju. Sve smo to završili, pa idemo ka Aparthotelu Vučko. Čeka nas Aleksandar Bato Prović. I on je snimljen, pa se polako možemo vraćati kući.

Povratak isto tako nešto sporiji, ali stižemo jednu rolbu (mašinu za uklanjanje snijega sa puta), te jednu grtalicu Romanija puteva.

Rade, vrijedno i predano. Očistiće put ka jahorini, da bude kao pista, a čim ovo završim zvaću bratića da vidim kakvo je stanje u najvećem gradu Republike Srpske, Da li se snijeg istopio, ili su očistili grad (ne znam ko je nadležan, a i ne zanima me). Samo sam zabrinut kako će ovi sa Sejšela. Floride, Kalifornije, Maldiva da preguraju još jednu snježnu noć.

Možda neko ko ovo pročita napiše onu otrcanu – Ko ga volio u krevet mu padao!

Imam odgovor za njega…Nije za medije!

Još jedan pogled kroz prozor i Veju, veju pahulje…A sutra ranom zorom, put planine. Imam Hedove skija, nove, da ih probam. Da vidim da li mi odgovaraju, uzeo sma ih kod Davera Vranića u Brakomu, partneru u serijalu. Tu je i prepoznatljiva kapa i bandana GO-DA proizvođača sportske opreme iz Brčkog, takođe partnera…