Danas nisam otišao na Jahorinu. Imao sam mnogo obaveza kod kuće, a iskoristio sam i da pogledam emisiju na nekoliko tv stanica koje ‘’vrte’’ S Jahorine s ljubavlju. Zaista sam ponosan na ono što sam uradio. Idemo na programu više od 20 tv kuća.  

Ovo je prilika da se ‘’zahvalim’’ nekadašnjem direktoru RTRS-a Rajku Radovanoviću. Da nije kao hajduk krenuo na mene (a ja se hajduka nisam bojao) ko zna da li bih emisiju zaštitio i krenuo sam u svojoj video produkciju? A bilo je to ovako.   

Došao čovjek na RTRS (kao nekada Anđelko Kozomara) i odmah udari po meni, ali i sa nekim čudnim odlukama. Ja odlučim da reagujem, nazovem neke ljude, a jedan dan me zove sekretarica i kaže:

- Treba te generalni.  
Javim se, a on odmah krene sa prijetnjama. Otprilike je to išlo ovako:  

- Tamo gdje ti zoveš telefonom ja nogama otvaram vrata!  
Pitam ga da li ti to prijetiš, kaže Rajkan - Ne govorim kao generalni!  

Imao sam ja mnogo generalnih, ali ni jedan nije bio ovako nadobudan.  
Završim ja sa Rajkom dijalog, pa lijepo pozovem Agenciju za intelektualno vlasništvo i zaštitim i emisiju (scenario) i ime (S Jahorine s ljubavlju).  

Rajkov i moj rat trajao je nekoliko mjeseci, a kad je raspisan konkurs za generalnog, naravno prijavim se. Pa u novinarstvu Rajko nema šta da traži u duelu sa mnom.  

Doduše, ja nisam bio izbor ni jedne političke partije, ali ajde da probam. Odem na intervju, bili su svi iz Upravnog odbora korektni, a najkorektniji Antun Kasipović. Završimo mi to, a nakon tri dana dobijam odgovor da se konkurs poništava. Rajko pao, ja zadovoljan. Nisam izabran, ali nije ni ‘’hajduk’’ Rajko!  

Čim je vijest objavljena zove me jedan visokopozicioniranu rukovodilac RTRS-a i mkaže 
 - Nemoj ti računati na visoku funkciju.  

Prepao se valjda za sebe, a kad je Rajko odlučivao na RTRS-u bio je u mišijoj rupi.  Ajde bilo, prošlo. Elem za vrijeme Radovanovića ja  sačuvam emisiju, a bilo je još ataka. O tome neki drugi put!  

Dakle, juče krenem sa namjerom da snimim dodjelu skija za klince od Dejana Ljevnaića i parkiram se kod Termaga. To mi je nova baza.  

Krenem ka Poljicama, a najednom me dok sam prolazio pored automobila sa NS tablama zaustavlja jedna porodica. Prepoznali su me i žele da              se fotografišemo. Porodica Munižaba iz Novog Sada dolazi na Jahorinu često, a njihov stariji sin ne propušta emisiju.  

Porodica Munižaba iz Novog Sada

Snimili smo i prilog za emisiju, a ja odlazim ka Stojanu Granzovu. Tu sam bio sa Stoletom, njegovim zetom Vekom Perovićem, vlasnikom Borda              i njegovom suprugom Jelenom.  

Veka je od velikog Delije postao prikriveni Grobar. Kćerka Sanja mu igra odbojku za Partizan, pa je sigurno ponosan kad na crno-bijelom                      dresu vidi prezime Perović. Kaže dolazi na utakmice redovni, ali čeka da počne meč.   

Neće da sluša one navijačke Partizanove, ali sam siguran da potajno nešto nekada i zapjeva... Recimo onu - Da volim crno bele....  

Dok sam sa njima razgovarao prilazi mi djevojčica i pita da li možemo da se fotografišemo. Naravno da pristajem, ona je Ana Maksimović iz  Trebinja. Voli skijanje i dolazi redovno na Jahorinu. Poslala mi je fotos nas dvoje. Hvala Ana!  

Nakon toga idem ka polaznoj stanici gondole Partizan. Tu je dodjela skija, a ja se srećem sa Srđanom Stevanovićem, Milanom Rambom Iliće, Igorom Gordićem i ostalim iz OC Jahorina.  

Milan Ilić Rambo i Dragiša Ćorsović

Tu sam se sreo i sa Lanom i Leom Dursum mojim dragim gošćama na padinama Jahorine.

Lana i Lea Dursum i njihova mama sa Dragišom Ćorsovićem

Skije klinci dobijaju od Dejana Ljevnaića koji nam daje kratku izjavu oko ove akcije, a tako se bliži i kraj mom jučerašnjem boravku na planini. Ostalo je još bilo da me kolega sa RTRS-a Vladimir Šaraba fotografiše u novoj jakni, od partnera serijala Sportske opreme GODA, Brčko.   

Dejan Ljevnaić sa dobitnicima skija

Da li da se kratko vratim na onu nemoj računati na visoku funkciju! Pa nalazim se na 1916 metara, meni dovoljno visoka FUNKCIJA!