Srđan Matić - foto: Ivan Vračar

Godinama, decenijama čak najtalentovaniji Crnjanski fudbaleri su dolazili u Novi Sad i igrali za "Vojvodinu" ili "kanarince" sa Detelinare: Sentin, braća Veljko i Rajko Aleksić, Jovin, Vukov, Lazičić... U poslednje vreme situacija se zamenila pa Crnjani svoja pojačanja dovode iz Novog Sada. Pre dve godine to je bio sjajni napadač Jovan Pekić a od letos još ubojitiji Srđan Matić.

- Odavno Crnja nije dobila kvalitetnije pojačanje na za nas uvek deficitarnoj poziciji - špica, i to igrača koji nam je unapredio kvalitet tima, u odnosu na minulu sezonu, bar za 20 odsto! U pitanju je talentovan, školovan i iskusan fudbaler, divna ličnost koja se lako uklopila, brzo potvrdila igrama i golovima, stakla naklonost trenera, saigrača i publike. Kako je narav čovekova sudbina, onda je logično da se njegova plemenita narav i nesporni ljudski i igrački potencijal lako i brzo afirmisao i u našoj sredini. Rečju - za mene kao trenera je zadeovoljstvo raditi s njim, za tim je to neprocenjiva korist i veliki dobitak na putu ostvarivanja šampionskih ambicija, a za gledaoce mogućnost da gledaju kvalitetnog igrača i spretnog strelca - kaže trener Aleksandar Basta - Sale.

Dobrim poznavaocima fudbalskih prilika u Vojvodini ime ovog fudbalera nije nepoznato. Kako bi i bilo kad je više od 20 godina prisutan na njenoj sceni. Nepredvidljivi let "buba mare" počeo je krotiti čim je prohodao na rodnoj Detelinari, sa 18 već bio "bonus" u saveznom ligašu ČSK, proveo jedno vreme u prvoligašu iz Kruševca, igrao u drugoligaškim ekipama u Austriji i Mađarskoj, te godinama u ekipama iz Novog Sada, Beočina, Odžaka, Beške...

- Iako još nije vreme da sumiram karijeru, moram spomenuti njene najznačajnije momente. Nakon fudbalskog školovanja i odrastanja u "Mladosti" sa Novog Naselja doveden sam i kao "bonus" igrao dve godine u Čelarevskom ČSK-u, koji se borio za ulazak u Prvu ligu. I kada su, posle dve godine, u tome uspeli, doživeo sam tešku povredu i operaciju kolena što mi je usporilo karijeru pa sam reafirmaciju morao potražiti u novosadskoj Crvenoj zvezdi i beočinskom "Cementu". Nastavio sam u jednom austrijskom drugoligašu odakle me je moj raniji trener u Čelarevu Dragan Ivanović odveo u kruševački "Napredak". Nisam uspeo da se izborim za standardno mesto u timu i jedino vredno pomena je gol koji sam na "Marakani" dao Zvezdi. Put me je potom odveo u Mađarsku gde sam sa promenjivim uspehom igrao u drugoligašu Saveznog ranga. Tekstilac iz Odžaka je stvarao tim s ambicijom da postane prvoligaš, doveli su me, igrao sam dok su osvajali Srpsku ligu, ali povreda me je sprečila da im budem prvotimac i u saveznom rangu. Razočaran, vratio sam se u Novi Sad, upisao fakultet nameren da se posvetim nauci, a okončam karijeru. Ipak, drugovi su me nagovorili da nastavim, pa sam još nepune dve godine odigrao u Zvezdi sa Najlona i Beški.

Kako je došlo do toga da pređete u Srpsku Crnju?
- Sa Markom Mastilom, već dve godine vežnjakom Budućnosti, sam igrao u Zvezdi, pozvao me je rekavši da Crnja ima sjajan tim i ambiciju da se plasira u viši rang. Kako sam već igrao u tri tima sa kojima sam se domogao višeg ranga, i kako sam znao da su to timovi i sredine u kojima je najlepše igrati, nisam se dvoumio i evo, posle nekoliko meseci, ni pokajao, jer je Klub dobro organizovan a kvalitet i atmosfera u timu predivni. Zvali su me i iz srpskoligaša Perleza, ali nisam imao dilemu da li da dođem u Đurinu varošicu!

Na prvih 5 utakmica ste odigrali odlično, postigli 5 golova i 5 puta asistirali kod gola. Ipak kako ocenjujete rad kod mladog trenera Baste, a kako kvalitet tima?
- Basta kao i ja ima 30 godina, profesor je u Gimnaziji, diplomirani fudbalski trener, bivši fudbaler, divna ličnost... dakle ima sve kako bi bio kvalitetan i uspešan trener. Pogotovo što je ponikao i igrao u tom klubu, vodio omlainsku školu i bio pomoćnik prvog trenera. Dalje, ima i sjajan tim: iskusnog golmana Živkova za koga svi tvrde da je najbolji golman u ligi, dvojicu bekova - Ajdarića i Stanića, podjednako kvalitetnih i u defanzivi i ofanzivi; četvoricu štopera: Kondića, Kuburovića, Terzina i Markova - "neprelaznu rampu" na svom šesnaestercu, trojicu kreativnih vežnjaka: Mastila, Dragovića i Kovačevića, Vlaučin u špicu je u prošlom prvenstvu bio golgeter lige, a odnedavno ni moja malenkost neće nauditi kvalitetu!

U ekipi je mnogo igreča sa strane - kada i gde trenirate?
- Glavni trening je sredom i tada smo svi na okupu. Nas četvorica živimo i radimo u Novom Sadu - Markov, Kondić, Kovačević i ja, zajedno odlazimo na treninge, baš kao što ima nekoliko igrača iz Zrenjanina koji organizovano i redovno dolaze na trening.

Kako vam se čini Srpska Crnja - ima li reference i infrastrukturu za viši rang takmičenja?
- Varošica je dosta velika, primećujem da ima puno simpatizera kluba i da su posete utakmicama solidne - oko 200-300 ljudi. Teren je izvanredan, tribine pokrivene i sa sedištima, elektronski semafor, osvetljenje terena i svlačionice koje su stare ali uredne. Sviđa mi se što Klub neguje sećanje na svoje velikane jer su na zidu kraj terena oslikani murali legendi! Od nedavno imaju i ambicioznog i veoma sposobnog menadžera, malu ali vrednu i ambicioznu uprave, rečju - imaju sve što je neophodno za uspeh i takmičenje u višem rangu.

Kako ocenjujete kvalitet lige?
- Odskora sam tu i ne mogu još suditi o tome. Čujem da priča da su Omoljica, Vladimirovci, Starčevo i Karađorđevo najkvalitetnije ekipe, naravno posle Crnje.

Piše: Dragan PEJIĆ