Trener Bečejaca Dragn Ivanović je treću utakmice pratio iza ograde igrališta - foto: V. Jankov  

Mnogo su Bečejci očekivali od okršaja sa Omladincem, a dobili su polovično samo jedan bod. Stiče se utisak da je to nedovoljno u borbi za očuvanje srpskoligaškog statusa. Međutim, nije sve izgubljeno. Ostalo je u igri još 12 bodova i valja se potruditi. Dok postoji i gram nade, ona ne napušta momke sa Tise.

- Mislim da smo zaslužili da pobedimo Nobobanovčane, koji su, moram da priznam, vrlo kvalitetna ekipa. Jer, dali smo poslednji atom snage do poslednjeg sudijskog zvižduka, ali ponekad u fudbalu treba imati i sportske sreće. Ovoga puta nas je ona napustila, jer je lopta dva puta uzdrmala stativu, a ne mrežu. Imamo hendikep da su nam neki igrači povređeni, drugi iz raznih razloga neredovno treniraju i padaju sa snagom kako igra odmiče. Ali, borićemo se do kraja. Malo nas čudi kako su neke ekipe iznenada podigle formu i postale kvalitetne, te se iz ponora izdužu ka sredini tabele. To je već viša sila i na to ne možemo da reagujemo, veli trener Bečejaca Dragan Ivanović.

U 55. minutu ste dobili crveni karton, da li je to uticalo na konačan ishod.

- Ja ne mogu da dam gol. To, ipak, spada u domen igrača. A bez golova... ostaje nedorečen trener Dragan Ivanović i dodaje. Što se isključenja tiče, dobio sam ga što sam impulsivno reagovao na to što očigledan faul na Mitiću nije dosuđen, mada je pomoćnik signalizirao prekršaj, i korakom sam zakoračio u teren. Sudija je odmah izvadio crveni karton i nije mi preostalo ništa drugo do da pređem na suprotnu stranu igrališta i preko ograde dajem savete. Ponavljam, borbenošću i po šansama smo zaslužili pobedu. Ko zna možda će nam se vatiti u nekoj drugoj utakmici.

Voljom žreba, Bečejci će i u subotu igrati na svom terenu. Rival će ponovo biti ekipa iz opasne zone, Borac iz Šajkaša. Bodovi su neophodni, ali do njih se ne može doći bez golova, a oni su „rak rana“ ovog proleća. U 11 utakmica postigli su samo 12 golova, a u šest, uopšte, nisu zatresli mrežu.

V. Jankov