Igrači Drame (glumci) - Izvor: Muzej pozorišne umetnosti, ID: 180439

U vremenu kada nam fudbal šalje ne baš lepe poruke, sumnje u regularnost, brojna saopštenja, jedna utakmica odigrana pre nepunog veka će vas dobro nasmejati i oraspoložiti da bar na trenutak zabopravite na sumornu stvarnost.

Ovih dana se navršava 98 godina od jedne od najneobičnijih utakmica u Beogradu. Sastali su se na popularnom "Trkalištu" timovi Beogradske Drame i Beogradske Opere, na kojoj se rešavalo pitanje prestiža u prestonici. Pre jedinsvenog fudbalskog događaja odigrana je predigra BUSK-a i Boemije. Značaj susreta i vanredno fudbalsko umeće igrača oba tima preneo je čuveni novinar "Politike" Predrag Milojević.

Timovi su nastupili u sledećim sastavima: Drama: V. Dragutinović, čuveni Dobrica Milutinović (po kome se nagrada za životno delo naziva "Dobričin prsten"), Marković, Gošić, Nikolić, Marinković, Stojanović, Petrović, Gošić Ajvaz, M.Petrović, rezerva je bio Raša Plaović (čuveni glumac i reditelj)...

Opera: Stefanović, Marijašec, Brezovšek, Srbulj, Jurnjev, Popov, Šumski, Janković, Tomić, Nikolić, Bologovski.

Prenosimo delove izveštaja Milojevića na jedan slikovit i nesvakidašnji način

"Igra je bila fer. Šta znači "fer" u jednoj igri u kojoj cevanice pucaju od nimalo nežnih udaraca potkovanih sportskih cipela. Isto tako je malo verovatno da je to razumela publika pozorišnog partera i galerije. Crveni (Opera) napadali su u horu, pod dirigentskom palicom kapitena Brezovšeka. Plavi (Drama) nasrtali su mučki, kao u kakvoj Šekspirovoj tragediji. Utakmicu je sudio dr. Branko Gavela, poznati pozorišni reditelj i kritičar. Bio je duša igre i jediino pristojno obučen čovek. Dokazao je svoju nepristrasnost: sudio je podjednako rđavo i za jedne i za druge.

Od crvenih Jurnjev je bio najbolji, čuveni beogradski toreador shvatio je fudbal kao borbu sa bikovima. Šteta što njegovi protivnici nisu bili izdržljivi kao bikovi, već su od prvih udaraca njegovih nogu previjali po zemlji.

Popovljev trbuh i noge zadavale su podjednako strah protivniku. Nije mu valjalo što nikako nije mogao da bude načisto koji je gol njegov, a koji protivnički. G.Šumov se vešto snalazio u kritičnim momentima, jedino ostaje nejasno da li je igrao beka ili centarhalfa, to nije znao ni on. Ponos "crvenih" bio je Bolkovski, leteo je s kraja na kraj terena, prvi put mu se ukazala prilika da pokaže publici šta vredi. G.Brezovšek je ispoljio džentlmenstvo, svesrdno se zauzimao i za svoje i za protivničke boje. G.Tomić se više zanimao za publiku nego za loptu.

Među "plavima" najimpozantniji je bio D.Milutinović, desni bek. Imao je držanje Marka Aurelija i prezrivo izbegavao gužve. Levi bek Marković bio je živa vatra, često je u zanosu, istrčavao iz igrališta i jurio poljanom te je publika morala da ga zadržava. Golman g. Dragutinović bio je okretan kao na bini. Dva šuta u gol koja su mu prošla kroz noge bila su neodbranjiva, jer se zagledao u publiku. G.Bogić kad ne bi pogodio loptu, preturao bi se onaj najbliži lopti. Tek, nije pucao u vetar. G.Fortunato i Pavlovski, kao rezerve, strugnuli su sa igrališta kad su videli kako se g. Raša Plaović valja po zemlji s rukama na trbuhu.

U četvrt do šest, g. dr. Gavela svirnuo je u pištaljku. Igra je bila završena. Zavesa je je pala, s njom zajedno i g. Popov, koga su bile izdale noge.

Koji je rezultat, jel? Tim Drame u prvom poluvremenu izgledao je svežije i postigao dva gola. No, jedan od izveštača sa utakmice se dosetio da igračima Opere pre razmene strana posluži malo rakije, što se odrazilo na razvoj situacije na terenu. Drama je potisnuta i uskraćena joj je nezaslužena pobeda. Utakmica se, dakle, završila nerešeno 2:2."

Tekst je otkrila i priredila Ivana Janošević iz biblioteke "Vlada Aksentijević" u Obrenovcu.