Čukarički je imao nekolicinu igrača koji su prethodne sezone bili pozajmljeni drugim klubovima. Među onima koji su imali izuzetno dobre sezone su Bojica Nikčević i Milutin Vidosavljević, pa su obojica vraćeni na Banovo brdo, počeli su pripreme za ekipom na Divčibarama i dobiće šansu da se ponovo dokažu.

Nikčević je po završetku omladinskog staža u Čukaričkom išao na pozajmice u pirotiski Radnički, koji je tada igrao u Prvoj ligi Srbije, a prethodne dve sezone proveo je u Novom Pazaru. U prošloj je igrao sjajno, u 30 utakmica postigao je osam golova, bio je jedan od najzaslužnijih za uspeh ovog tima.

- Za Novi Pazar me vežu samo lepe uspomene. Da nije bilo njih, ne bih bio ponovo u Čukaričkom. Dali su mi sve, pomogli mi da uhvatim ritam. Zahvalan sam im, posebno sportskom direktoru Međedoviću, ali i čitavom timu, predvođenim kapitenom Lončarom – istakao je Bojica Nikčević.

Brzonogi ofanzivni vezista rođen 2000. godine je prošao mlađe kategorije tima sa Banovog brda, za koji je odigrao i deset utakmica u periodu pre odlaska na pozajmice.

- Nadao sam se tokom čitave sezone da ću dobiti poziv da se vratim u Čukarički. I direktor Matijašević mi je kazao između dve sezone da će me vratiti ukoliko budem dobro odigrao. Na Banovom brdu sam šest godina, računajući i omladinski staž, a iskreno nisam napravio ništa konkretno u prvom timu. To je moja najveća želja, da se dokažem u timu koji me je afirmisao.

Nije imao Nikčević ništa protiv da čak dve sezone provede na pozajmicama.

- Meni to nije bio nikakav problem, savetovao bih svakom mladom igraču da učini isto, svakako je bolja opcija nego sedeti na klupi. U Novom Pazaru sam se privikavao na prvi tim, na jače utakmice, superligaško društvo. Iskreno, bilo mi je teško i tamo na startu, navikavao sam se na zahteve trenera. Bio sam u klubu koji takođe ima visoke ambicije, što podrazumeva da nema mnogo vremena da se mladi igrači čekaju. Ali, sve mi se vratilo, imao sam odličnu sezonu.

Imao je Nikčević i podršku nekadašnjih saigrača iz omladinske škole Čukaričkog.

- Slobodan Rubežić i Mitar Ergelaš su ostali u Pazaru, mislim da će ova sezona biti njihova. Rubežić je igrao sjajno, siguran sam da će Ergelaš igrati još više, da će se pokazati u najboljem mogućem svetlu. Uostalom, drago mi je da iz generacije omladinaca Čukaričkog u kojoj sam bio, ima dosta nas je ušlo u prvi tim. Pored mene, tu su Vidosavljević, Kamenović, Terzić, Tedić, Rakonjac... Svi smo tu negde, igramo fudbal, nismo odustali.

Bojica je od igrača koji mogu da pokriju nekoliko mesta u timu, što je svakako kvalitet više ovog momka koji je odrastao u Kragujevcu.

- Igrao sam na nekoliko pozicija, bio sam desno krilo, levo, čak i „vinger“. U Čukaričkom sam ranije bio i na poziciji desnog beka, kod Aleksandar Veselinovića, kod kojeg sam i debitovao u Evropi.

Nema dilemu Nikčević da treba da iskoristi šansu koju je dobio.

- Na meni je da se borim. Svakako je konkurencija veća nego u Pazaru, veći su i pritisak i ambicije. Ali, sve je na meni, ako ponovim igre iz prethodne sezone, verujem da ću igrati. Poštujem naravno konkurenciju, Đorđe Ivanović je fantastičan igrač, ima još dobrih prvotimaca. To će me terati da još više radim i da se dokazujem. Opet, biće i više utakmica, čeka nas naporniji ritam, evropski mečevi... Za sada, da prođem pripreme i da budem zdrav, pa će trener odlučivati o mom statusu.

Istakao je na kraju Nikčević da je sada situacija nešto drugačija nego u prethodne dve godine.

- Sada je nešto manje mlađih igrača u timu, a više iskusnijih. Evropske ambicije su sigurno umnogome uticale na to, ali uvek se u Čukaričkom poklanja pažnja i igračima iz omladinske škole, kao i mladim talentima koji dođu kao pojačanja. Treninzi su izuzetnog intenziteta, imam osećaj kao da sam u inostranstvu. Uostalom, Čukarički i teži tome da bude evropski klub. Uskoro ćemo se odmeriti u tom društvu, namera je da se tu i zadržimo što duže – zaključio je Nikčević.