Žreb za finalni turnir Kupa Srbije za odbojkaše je obavljen, pozanti su parovi polufinala,a nedoumica oko domaćina završne fešte biće rezrešena ovih dana. Nedoumica koja to u stvari nije! I vrapci na grani znaju da, čim nema zvaničnih ponuda na raspisanom konkursu, a pošto po važećim propozicijama tehnički organizator postaje OSS, naš glavni grad dobija organizaciju finalnog turnira. A da li mora baš tako? Zašto se ne razmišlja u pravcu da i takva organizacija nije finansijski povoljnija za finaliste. Beograd je u svakom pogledu skup, a pokazatelj gledanosti utakmica u nacionalnom šampionatu mu ne ide u prilog. Radnički, Ml. Radnik i Ribnica su najgledaniji domaći klubovi ove sezone, pa se jasno izvlači zaključak da bi se u Kragujevcu, Požarevcu i Kraljevu utakmice igrale pred dupke punim tribinama. Usudili bi se da prognoziramo da bi organizacija finalnog turnira i u drugim odbojkaškim centrima van prestonice bio pun pogodak. Odbojka se podjedanko voli i u Ivanjici, Velikom Gradištu, Ljigu, Jagodini... mestima koja, po sadašnjem sistemu, još decenijama neće doći u poziciju da budu domaćini finalnog turnira Kupa Srbije. U tri kluba učesnika ovogodišnjeg finala se s pravom pitaju Zašto finale u Beogradu?.

Nigde situacija nije sjajna, nigde nema viška novca. Radnički se nije pojavio na pomenutom konkursu jer je 400 hiljada dinara prevelika suma,a ali nije i konačna za organizaciju ovog takmičenja. Krajnji ceh je duplo veći,a pitanje je šta se dobija time. Dkle taj uslov nismo u mogućnosti da ispunimo. Ipak, i u Kragujevcu, Kraljevu ili Požarevcu postoje povoljniji uslovi za organizaciju finalnog turnira. Klubovi iz ovih gradova daju termine u dvorani besplatno, pansioni su po daleko nižim cenama nego u Beogradu, a nije zanemarljiv ni prihod od prodaje ulaznica, koji bi u Beogradu bio minoran. Iskreno, Radnički će u Beograd doći na utakmicu sa Zvezdom, ako prođemo idemo za Kragujevac, pa ćemo doći na finale. U suprotnom biće to jednodnevni aranžman– jasno naglašava dr. Miroslav Stojanović predsednik OK Radnički iz Kragujevca.

Mi da imamo 400 hiljada dinara isplatili bi smo stipendije igračima i plate stručnom štabu. Teško živimo, ali u takmičenju imamo sve selekcije, kako se snalazimo bolje da ne pričam. Nismo mogli da konkurišemo, ali smatramo da treba tražiti najbolje i rešenje, za klubove pre svega. Kragujevac, Požarevac i Kraljevo daju povoljnije, da kažem jeftinije uslove, garantuju dobru organizaciju, jer ovi klubovi imaju iskustva. I dvorane bi bile pune,a to je i sa aspekta popularizacije odbojke najvažnije. Ne znam kakav će biti odgovor odbojkaškog saveza na ovaj apel, ali mi u Ribnici dajemo svoj glas da domaćin finalnog turnira bude Kragujevac – naglašava sportski direktor Ribnice Đurađ Milinković.

U našem Savezu moraju da budu malo fleksibilniji, da malo više povedu računa o mogućnostima klubova, trenutku u kome živimo. Cifra 400 hiljada dinara je velika, ali je to samo deo, jer klub ako konkuriše mora da bude svestan da će ga sve to koštati blizu milion dinara. Ne vidim koji klub u zemlji ima te pare. Beograd nije najbolje rešenje za organizaciju finalnog turnira, sve je mnogo skuplje, a gledalaca nema. Kragujevac, Kraljevo, Požarevac su u ovom trenutku daleko bolja rešenja i ne vidim ni jedan razlog da se finalni turnir organizuje u glavnom gradu – jasan je Vladimir Gavrilović direktor Mladog radnika iz Požarevca.

Već dosta dugo sistem takmičenja u Kupu, odnosno njegova završnica, nije menjan. U vreme zajedničke države “sistem konkursa” je funkcionisao jer su crnogorski klubovi Budućnost i Budvanska Rivijera uvek bili posebno zainteresovani da budu domaćini finalnog turnira. Njihovoj finansijskoj moći retko ko je mogao da parira od klubova iz Srbije (osim Vojvodine),a u Savezu su svi bili zadovoljni, sve je bilo po važećim propisima. Zajedničke države nema, sistem je ostao, ali više nema finansijski moćnih klubova. Više od pola prvoligaša jedva sastavlja kraj sa krajem i zato ne treba da čudi da se na pomenuti konkurs oko organizacije finala niko nije javio iz Radničkog, C. zvezde, Mladog radnika ili Ribnice. Svi oni su raspoloženi da budu domaćini, da pomognu organizaciju ovog takmičenja na najbolji mogući način, ali niko ne može da ponudi obaveznih 400 hiljada dinara. Naravno to je suma koja ide Savezu, svaki dinar preko toga je nagradni fond za finaliste, ali potrebno je još najmanje toliko da bi se ispunile sve ostale obaveze organizacije. I u novonastaloj situaciji Savez dobija tehničku organizaciju, ali opet sve plaćaju klubovi. Podeliće troškove oko zakupa dvorane, eventualnog postavljanja tarafleksa, smeštaja... Kako god, sledi udar na prazne klupske kase. Iskustva iz drugih kolektivnih, trofejnih i popularnih sportova su drugačija. U fudbalu imaju sponzora Kupa (Lav pivo) pa svaki prolaz u novu fazu takmičenja klubu donosi novac, u košarci sve se češće finalne turnire organizuju van prestonice, u dogovoru sa lokalnim samoupravama gradova domaćina (ove godine je bio Niš). Vreme je da se u odbojci nešto promeni, da se sačuvaju klubovi bez kojih nema razvoja ovog sporta, koji fabrikuju reprezentatvice i trenere. Ako ništa drugo neka se igra eliminacioni kup sistem do finalne utakmice,a finale može i u dva meča. Bar dok ne dođu neka bolja vremena za društo u celini.