Bez obzira koliko je igrača oko njega, Nenad Kudrić je uvek opasan - foto: V. Jankov

Het-trik napadača srpskoligaša sa Tise Nenada Kudrića protiv Pančevaca nikoga nije ostavio ravnodušnim. Uostalom, ne daju se svaki dan tri gola na jednoj utakmici. Doda li se toma da je, posle četiri kola, sa šest postignutih golova vodeći strelac karavana vojvođanskih srpskoligaša, onda je razumljivo što zaslužuje da se o njemu napiše koji red.

Podsećanja radi, jesen je poslednjih godina plodna za napadače Bečejaca. Tako je u jesen 2019. godine kao prvi strelac vojvođanskih srpskoligaša sa 12 golova završio Miloš Zličić i u zimskom periodu postao član prvoligaša OFK Bačka. Dve godina kasnije, jesenju polusezonu je kao prvi „snajperista“ sa 15 golova okončao Miloš Savanović i to mu je bila preporuka da proleće nastavi u dresu prvoligaša, sada superligaša, Mladost GAT iz Novog Sada. Kako je Nenad krenuo, možda je biti i ubojitiji, a možda i trezveniji, pa neće „zagrsti udicu“ i tokom zime preći u klub koji mu neće pružiti potpunu mogućnost da pokaže svoj golgeterski nerv, nego će u istom dresu uz pomoć saigrača puniti mreže rivala i pun samopouzdanja tek na leto videti šta i kako dalje.

- Golovi su čudo, leče sve rane. A bilo ih je u mojoj dosadašnjoj karijeri, kada sam čitavu polusezonu morao da propustim zbog povrede prednjih ukrštenih ligemeta kolena. Bilo, ne ponovilo se. To je ostavilo traga na mojoj igri u Tisi iz Adorjana, pa i minuloj polusezoni kraj Tise, pošto sam postigao samo dva gola, priseća se nemilih dana Nenad Kudrić.

Pred mladićem koji je poslednjeg aprilskog dana napunio 23 godine se tek otvara fudbalski dijapazon.Prve fudbalske korake naučio je u Školi fudbala Vojvodine iz Bačkog Gradišta, prešao je u mlađe kategorije Bečeja, vratio se u matični klub i u Područnoj ligi sa 32 gola i 28 asistencija dao ogroman doprinos ulasku u Vojvođanski ligu „sever“, polusezonu proveo u srpskoligašu Tisi iz Adorjana, ponovo nosio dres najstarijeg kluba imena Vojvodina, sada u vojvođanskoj ligi, i zimus ponovo obukao dres Bečeja.

- Možda sam trebao ranije, a bilo je prilike, da dođem u Bečej i lakše „zrim“, jer me ovde ljudi poznaju i imaju strpljenja, sam sebi postavlja pitanje Nenad Kudrić i primećuje. Pogotovo, što tokom pripremnog perioda ne dajem često golove, već tek kada krene takmičarski ciklus, ali...

Za prosutim mlekom, ne treba plakati, kaže narodna poslovica. Aktuelna sezona bi mogla da pokaže ko je najbolji u sportskoj porodici Kudrić. Jer, dve godina stariji brat David je defanzivac, a isto toliko godina mlađi Igor igra po desnom boku i od ovog leta je kraj njega u Bečeju, nemaju ulogu golgetera, a oni su uvek na ceni. Ako nastavi u ovom ritmu...

- Ne zavisi to samo od mene, već i saigrača. Bez saradnje na terenu i njihove pomoći, lopta ne bi stizala do mene i golovi bi izostali. Primera radi, Nikola Tomić mi je kod tri gola ove sezone asistirao, a očekujem punu saradnju od iskusnog Čedomira Timčića, te mog brata Igora, naravno i ostalih. Uostalom, fudbal je ekipni sport i timska iga izbacuje na površinu pojedinca. Žao mi je što nisam bio strelac u Bačkoj Palanci, gde se prečka isprečila da se radujem golu, a ekipa izbegne jedini poraz do sada u aktuelnoj sezoni. U ostalim susretima sam postigao gol u Novim Banovcima za „minimalac“ vredan tri boda, a protiv Jedinstva iz Stare Pazove sam se dva puta upisao u listu strelaca. Naravno, bilo je još prilika. Moram da popravim koncentraciju i efikasnost će biti veća, zaključuje Nenad Kudrić.