Jovan Nikolić, reprezentativac Bocvane - foto: Marko Spasojević/lična arhiva

Dijaspora Srbije oduvek je donosila lepe, a pomalo i čudne životne priče, naročito kada je sport u pitanju. Jedna lepa sportska priča je upravo ispred nas. Od kada je sveta i veka i postojanja fudbalske igre pozicija golmana imala je svoju težinu. Teret pozicije na gol liniji vrlo često je nemerljiva. Nekada se i ne primeti koliko je značajna ta uloga u timu. Odbrane golmana za tim su po nekada toliko značajne da se ekipa psihološki podigne do rezultatskih maksimuma.

No dobro, gore napisanog svestan je svako ko je zaljubljenik u sport,  a posebno u fudbal. Junak naše današnje priče je dečko koji je odrastao u dijaspori, svoje prve fudbalske korake napravio na tlu Afrke, tačnije u Bocvani. Jovan Nikolić (19) je momak koji je naše gore list, a koji nije puno poznat našoj fudbalskoj javnosti i za to je sada pravi trenutak.

Posle Bocvane Nikolić se kao srednjoškolac seli u Južnu Afriku gde kroz kampus model nastavlja da se usavršava na "crnom kontinetu". U trenucima kada u punom smislu te reči svi shvataju da Jovanov talenat prelazi granice afričkog shvatanja i kvaliteta fudbala sledi selidba. Kao po logici stvari na osnovu svog porekla mladom golmanu je nova stanica Evropa. Portugal, zemlja bogate fudbalske tradicije, bila je baza sticanja novih iskustava. Ostrvo Madeira ostaće duboko u sećanju perspektivnom čuvaru mreže:

- U fudbalskoj akademiji Maritima počeo sam da shvatam ozbiljnost fudbala. Nivo na kojem se radi i trenira u Portugalu budio je još veću želju za ličnim progresom. Neću da kazem da iskustva koja sam poneo sa sobom iz Bocvane i Južne Afrike nisu bila dovoljna, ali dolaskom na to prelepo ostrvo shvatio sam šta znači biti profesionalni čuvar mreže. Ostajem u Maritimo akademiji pune tri godine, gde sam svakodnevno dokazivao i uspeo da dokažem svoj potencijal. Tu sam i okončao svoj omladinski staž i neminovno je bilo da moram da idem - ističe Jovan Niklić. 

Jedno posebno iskustvo iz Portugala našem golmanu je značajno:

- Imao sam privilegiju da tokom borvaka na Maderi upoznam i neke naše ljude kao što je bivši istaknuti fudbaer Predrag Jokanović koji sada radi kao fudbalski menađžer. Tu naravno treba da pomenem i prisustvo Svetislava Perduva. Posebno bih istakao rad sa bivšim golmanom Porta,  Joaquim Soares Loureiro koji mi je bio i trener pune dve godine. Sve su to mnogo lepe uspomene kojih ću se uvek rado sećati, ali morao sam da se okrenem novim iziazovima - konstatuje Nikolić.

Po svemu navedenom Nikolić je započeo svoj novi put kojim jasno želi da nastavi dalje:

- Posle Portugala i završenim omladinskim stažom sledi selidba u Španiju u treću ligu. Novi klub je Alhaurin de la Torre. Španija je bila potpuno novo saznanje za mene. Prvi put sam bio u seniorskoj konkurenciji susreo se sa mnogo izazova u vreme najveće pandemije Covida 19. Konkurencija je bila jaka, ali sam najviše problema imao sa administracijom oko dobijanja radne dozvole. Neizvestnost i iščekivanje iskoristio sam za učenje španskog jezika i na taj način još više unapredio sebe - kroz osmeh konstatuje maldi golman.

Posebno poglavlje je reprezentativna karijera Nikolića u dalekoj Bocvani:

- Rođen sam u Bocvani od njih je stigao poziv da branim za tu zemlju. Nisam mnogo odugovlačio, prihvati sam. Tamo mi živi porodica i bilo je jasno. Branio sam na COSAFA Cup za selekciju U19. Ono što me posebno raduje bio je poziv na širi spisak A reprezentacije Bocvane, ali zbog pandemije i nedostatka letova između Evrope i Afrike nisam mogao da se odazovem pozivu selektora. Siguran sam da će u budućnosti biti još reprezentativnih akcija u kojima ću učestvovati.

Treba istaći da Nikolić govori četiri strana jezika:

- Srpski i Engleski jezik su mi maternji jezici. Drago mi je što odlično govorim Portugalski i Španski. Jeste da imam samo 20 godina, ali živeći na različitim destinacijama trudio sam se da naučim jezike i na taj način pripreman sebe za internacionalnu karijeru. Znam da me čekaju mnogi izazovi i ništa ne želim da prepustim slučaju.

Pandemija Covid 19 je pomrsila račune mnogima pa je tako i Jovanov povratak u zemlju korena bio sled logičnih stvari i dešavanja:

- Srbija je moja domovina i sa ponosom ističem da sam Srbin. Odrastao sam u Bocvani i to je takođe moja zemlja, ali srce je vuklo ka Beogradu kao i prema mojoj Loznici. Sada sam ovde, ispunjen sam, a i srećan. Odmah po povratku iz Španije počeo sam da treniram u golmanskoj Akademiji "Kocejić" gde sam mogao da uvidim na kojem sam nivou. Mogu Vam reći da je neverovatno koliko se ovde dobro trenira. Meni je važno da svakodnevno napredujem, a to mi Srbija i Beograd nude. Biću spreman da iskoristim svaku potencijalnu šansu - u dahu ističe Nikolić.

Posle svega navedenog ambicije su same po sebi jasne :

- Da, želim da ostanem ovde, znam da je Srbija zemlja fudbala. U periodu ispred nas odlučiću u kojem klubu ću nastaviti karijeru. Neće mi biti važno ime kluba, važne su mi ambicije, jer želim da ostavim traga u Srbiji. Želim da se kroz afirmaciju kluba iskažu i moji kvaliteti. Verujem u sebe i sve što radim. Uz pravi trenažni proces koji sada imam i kontinuitet odbrana uspeh je na dohvat ruke. Takođe sam svestan da nikome uspeh nije zagarantovan, ali ono što najviše želim u ovom trenutku je šansa da branim i da se dokažem. U takvim okolnostima moje zadovoljstvo leži u tome.

Posle svega izgovorenog sada je savim jasno da Srbija na golmanskom polju dobija još jednog talenta i osobu na koju treba obratiti pažnju i ovo su priče koje ohrabruju fudbalsko nebo naše zemlje.