Neki od timova "Budućnosti" kroz 100-godišnju istoriju - foto: Dragan Pejić (iz dokumentacije kluba)

Nesporno je za sve istinske ljubitelje fudbala u Crnji i širem okruženju da je veliko iznenađenje i šteta što je "Budućnost", nakon 16 godina uzastopnog nastupa u ovom stepenu takmičenja, napustila ovaj i preselila se u niži rang takmičenja. Koliko zbog činjenice što se godinama, decenijama čak Đurina varoš afirmisala kao fudbalska meka koja odgaja dobre fudbalere, čak i prvoligaške, i igra lep, kvalitetan i efikasan fudbal, toliko i činjenice što im se ovaj nemili usud dogodio pred 100-godišnjicu postojanja i uspešnog  rada Kluba. Zastava "Budućnosti" biće tako spuštena na pola koplja u godini kada Klub slavi redak i poštovanja vredan jubilej. Umesto slave "sahrana" - ima li apsurdnije i tragičnije sudbine?! No ništa u životu i sportu nije slučajno, pa ni ispadanje Crnjana iz Vojvođanske lige - jer niko sem njih samih za to nije kriv!!!

Iako su se propozicije znale od početka sezone, malo je nepravično što Crnjani ispadaju kao 13. plasirana ekipa (sa osvojena 42 boda, 13 pobeda, 3 remija i 16 poraza) jer iz lige, zbog njenog skraćivanja sa 18 na 16 klubova, ispada čak 7 klubova - 4 direktno (Novi Bečej, Krajišnik, Čenta i kikindski ŽAK) i 3 (Sutjeska, Crnja i Kovin ) zato što su  iz Srpske lige u ovu Zonu ispali Perlez, Banatsko Veliko Selo i Novi Kozarci.

Iako ćemo o razlozima takvog sunovrata govoriti nešto opširnije, prvo jedan narativ koji će metaforično, ekstremno precizno i argumentovano demistifikovati razloge takvog klupskog usuda. Naime, kada je Vladika došao u posetu jednom selu, Protu je upitao ‘’zašto ne zvone zvona u čast mog dolaska’’, što je protokolarna obaveza. Prota je odgovorio da "za to postoji deset razloga. Prvi je što crkva uopšte nema zvona, drugi…". Vladika ga je prekinuo rečima : "U redu, nema potrebe išta više nabrajati, sve je jasno"!

Crnjani su ispali iz Vojvođanske lige - zona "Istok" zato što su fudbaleri malo ili nikako trenirali!!! Razloga ima još (pohlepna prevara Botoša) ali, iako ćemo detaljnije o njima, tom činjenicom je sve bitno rečeno: NERAD IM JE DOŠAO "GLAVE"!!! A zašto fudbaleri nisu želeli/hteli da treniraju složena je i tema za neku drugu priliku. Teško je verovati da crnjanski fudbaleri nisu znali istinu "kako poseješ tako ćeš i žnjeti", ili onu kinesku "ako zapustiš rad, isčeznuće ti veštine". Činjenica je da  se samo sa kontinuiranim radom može računati na velike rezultate - to je u ovom Klubu zanemareno, a posledica je evo ispostavljena!!!

Ispasti u niži rang takmičenja kao sedmi odpozadi, sa osvojena 42 boda, jeste neuobičajeno, ali tako je kako je. Šteta jeste velika, ali kada se sagledaju svi objektivni i subjektivni razlozi takvog ishoda, lako će se zaključiti da se to i nije desilo ni slučajno ni bez razloga. Nebitno je da li će se neko s tim složiti, pogotovo oni za to u Crnji najodgovorniji (fudbaleri, stručni štab, uprava kluba i mesna vlast) ali ukazaćmo na sijaset objektivnih i subjektivnih razloga koji su do toga doveli,  jer "čir koji se na vreme ne raseče - kad tad postaje kancerogen". Druga je stvar što mnogi to u Crnji neće da shvate - neukosti, neobjektivnosti, tvrdoglavosti i nespremnosti da preuzmu deo svoje odgovornosti. Uostalom, onih sa deficitom pristojnosti a suficitom bahatosti je u fudbalu uvek bilo, ima i biće! Čak su i meštani podbacili - malo, premalo ih je dolazilo na utakmice, oni koji su mogli nisu ničim, pogotovo ne finansijski, pomogli Klub, a primećujemo i da je u Crnji retko ko razočaran ovakvom sudbinom "Budućnosti", što je najporaznija činjenica, jer pokazuje da je u Crnji do fudbala retko kome mnogo i stalo. Štaviše, ima i zluradih, čak i među nekadašnjim prvotimcima, koji se raduju ovakvom epilogu, hvale svoje vreme i bagatelišu sve postojeće, bez želje da ičim pomognu! Retko ko od njih je hteo da uđe u upravu Kluba, jer su nespremni išta da rade niti za bilo šta preuzmu odgovornost, a kad nešto treba kritikovati - tu su prvi i najglasniji!

No, pokušajmo pronaći uzroke ovakvoj posledici.

Dakle, sem neadekvatne uprave - u kojoj je malo bivših prvotimaca, poslovnih ljudi koji bi mogli finansijski da pomognu, imućnijih paora - ljibitelja fudbala, roditelja igrača i intelektualaca koji bi vodili marketing, definisali i realizovali  misiju, viziju i strategiju Kluba, neprimerena Crnji i ovom stepenu takmičenja je i infrastruktura na stadionu - trule i nepokrivene tribune, neosvetljeno igralište, neuređen ulaz za gledaoce, na ruglo nalik WC za publiku, zapostavljen rad sa mlađim kategorijama igrača - pokazatelji su nebrige i nesposobnosti onih koji vode, bolje reći - trebalo bi da vode brigu o sportu u Đurinoj varoši. Zašto je to tako nećemo komentarisati da nebi povredili lokalnu vlast koja sastavila klupsko rukovodstvo, a više je nego jasno da su oni krivi za te i takve kadrove, a ne isključivo pojedinci koji su u nju dospeli. Nesporno je da ti momci vole Klub i da su radili koliko su mogli i znali, a nisu postigli više jer im to i mnoge objektivne okolnosti nisu dozvoljavalie. Primeri Vojvoda Stepe, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Banatskog Karađorđeva, Ruskog Sela, Nakova… manjih sredina iz okruženja, su im mogli biti lep primer kako se uspešno vodi briga o fudbalu, ali, na žalost - nisu!

U Crnji je, pre par godina prestala sa radom omladinska fudbalska škola, iz koje su godinama, decenijama čak, regrutovani mnogi prvotimci. To je uslovilo dovođenje igrača iz drugih sredina, što je imalo brojne negativne efekte: smanjeno je interesovanje domaće publike pa ih je na utakmicama bilo sve manje i manje - u proseku jedva stotinak po utakmici. Drugo - trošeno je previše novca za honorare "stranaca", a  mnogi i nisu dali željeni kvalitativni doprinos. Dovođeni igrači sa strane su proglašavani pojačanjima, iako to često nisu bili, a najčešće su dobijali viće honorare od onih iz Crnje, što je, logično, unosilo "zlu krv" među meštane. I treće - mladi, talentovani fudbaleri su, ne dobivši šansu u Crnji, odlazili i igrali u drugim klubovima. Naravno da svemu treba dodati besparicu s kojom je Klub bio suočen, jer se niko nije bavio marketingom i promocijom kluba, već se isključivo čekao novac Mesne zajednice. Mešetarenje i nameštanje rezultata (kupovinom ili nameštanjem "tri za tri") jeste neke klubove spasilo ispadanja iz lige, ali u tome Crnjani ne mogu tražiti jedini alibi svog kraha, jer bi se i njima na tu temu, istine radi, imalo ponešto zameriti. Desetine neobičnih rezultata pred kraj prvenstva i serijske pobede dojučerašnjih "davljenika" i te kako su uticale na konačan ishod prvenstva, ali i to je već klasika u našem fudbalu svih rangova i nivoa. Ipak, treba pomenuti Botoš koji je svojim postupkom izigrao dogovor sa Crnjanima, uskratio im tri boda (prvljavom igrom sa drugima) i tako najdirektnije uticao da ispadnu iz Vojvođanske lige! Ostaće ta prevara zacementirana u analima elementarnog sportskog i ljudskog nepoštenja!!! Crnjani  im to nikada neće zaboraviti verujući da bog i vreme sve vide i sankcionišu, te da će i njihova sramna prevara kad-tad biti kažnjena! 

Klica ozbiljnijih turbulencija je počela u leto 2019. kada "Budućnost" za trenera prvog tima postavlja Milenka Zečevića - Zeku. U klubu ostaju samo dvojica prvotimaca sa strane - golman Marić i vežnjak Aranitović, svi ostali su Crnjani, fudbaleri stasali minulih nekoliko godina u Zekinoj omladinskoj školi: Arsin, Prpa, Marko, Nikola i Nemanja Kovačević, Topić, Matić, braća Aleksandar i Saša Prokin, Perin, Salma, Isak, Konstantinov, Berta, Tomin, Nikolin, Hovanec, Stojičić, Kondić, Savin… U nastojanju da Crnjanski fudbal konačno pripadne samo Crnjanima, postavljanje Milenka Zečevića - Zeke za prvog trenera je bio pun pogodak, dokaz da se Crnja vraća sebi - svom treneru i svojima igračima! Kada su mu učenici stasali u prvotimce, stvorio je sjajan, mlad, perspektivan tim koji se, uz samo dvojicu već pomenutih igrača sa strane,  uspešno takmičio te sezone u Vojvođanskoj ligi. I kada je bilo na pomolu da u sledećoj sezoni sastavi jak tim isključivo od "svojih" učenika, predsednik kluba Željko Radin - Činja ga je smenio samo zato što Zeka nije pristao na podaničku poniznost i bespogovornu poslušnost! Zeka je otišao a, solidarišući se s njim, i nekolicina igrača čime se, poput maslačka na vetru, raspršio san da će "Budućnost" na duži rok imati ne samo svog uspešnog trenera nego i tim sastavljen isključivo od momaka iz  Crnje! A da je Zeka odličan trener pokazao je već u nastavku prvenstva kada sa "Begejem" iz Žitišta postiže odlične rezultate! Ali klasika je to naša, jer u svom selu niko nikada nije postao Vladika!

Tim je u novoj sezoni - dakle tek završenoj preuzeo relativno mlad i u ovom rangu takmičenja početnik Mirko Stokić - Ćira iz Elemira, koji je postizao solidne rezultate, ali mu se tim, iz ko zna kojih razloga, raspao jer su iz njega otišli oni najbolji - golman Magda, strelac Marko Kovačević, bekovi Jovandić i Tatić, vežnjak Aranitović i bonus, vežnjak Kondić, a tokom trajanja polusezone otišao je i sjajan par štopera Topić i Matić (u Šajkaš),  kapiten i po opštem mišljenju najbolji fudbaler Budućnosti - Vasiljević se teže povredio i nije igrao celo prvenstvo, a vremešni štoper Đukanović je prestao sa aktivnim igranjem. Uprkos svemu, jesenji deo prvenstva je okončan na 10. mestu - sa 6 pobreda, 4 remija i 7 poraza, dakle sa 22 osvojena boda - što se ocenjivalo kao zadovoljavajuće skromno, a naizgled i učinilo potpuno bezbedno za konačni opstanak u ligi, što se ipak nije desilo. 

Kada su tokom zime iz kluba otišla dvojica talentovanih vežnjaka - Hovanec i Stojičić znalo se da klub, želi li obezbediti opstanak, jer se već tada znalo da će iz Zone ispasti 6-7 klubova mora dovesti kvalitetniji i iskusniji trener, ali i nekoliko kvalitetnih fudbalera.

Angažovan je karijerni, sjajni trener iz Kikinde Jovica Lakić - Laki, čiji je prvi zadatak bio da, zajedno sa upravom, pronađe i angažuje nove igrače i formira elementarno kvalitetan tim.

Otpušten je mladi, ispostavilo se veoma slabi, golman Cvejić iz Zrenjanina, a doveden ništa bolji  Čanak iz Žitišta. Njih dvojica, i alternativa im, Crnjanin Lekin, su primili desetak "jeftinih", čak kiks golova, koji su Klub koštali minimum 5-6 izgubljenih bodova. I to je jedan od razloga, uz već pomenuti nerad i onaj na novac pohlepni Botoš, potonuća koje je "Budućnost" doživela. 

Legende Budućnosti (igrali u YU prvoligašima: Sentin, braća Veljko i Rajko Aleksić, Jovin, Zečević, Vukov i Jovandić, a u drugoligašima: Zeljković, Marić, Živkov, Plazinić, Lazičić, Milankov i Saša Babić) - foto: Dragan Pejić (iz dokumentacije kluba)

No nije golman jedini promašaj u zimskoj selekciji. Iskusni Kikinđanin, zadnji vežnjak Ilić i napadač iz Nakova Vukobrat, su češće bili bolesni ili  povređeni no u timu, a i kada su igrali nisu dali očekivani doprinos. To isto važi i za iskusnog važnjaka Šarenca, čiji dolazak je pompezno najavljen kao veliko pojačanje, ali jedva da je zadovoljavajuće odigrao nekoliko utakmica, sve ostalo je bio čist prosek. A i kako bi kad momak noću radi kao pekar, nedeljom igra futsal za zrenjaninskog drugoligaša SAS, neredovno trenira, često je povređen… sve u svemu za Crnjane više nego promašena  akvizicija! Ispostavilo se da su od dovedenih igrača jedina pojačanja bili levi bek Latković, vežnjak Ratko i veoma talentovani bonus - prodorni ali vrlo sebični napadač, spretni strelac - Nemanja Nešić.  

Sve u svemu Jovici Lakiću se nije posrećilo da formira željeno kvalitetnu ekipu za ovaj stepen takmičenja. Ipak, verovalo se da će on svojim znanjem, radom, iskustvom i autoritetom nadomestiti kadrovske manjkavosti, ali kako iz "suve drenovine" niko nikada nije mogao bilo šta iscediti, svi njegovi napori ostali su uzaludni! Danas sa žaljenjem kaže da u Crnji nije ostvario ni polovinu startnih ambicija! Jer, sem nedostatka pouzdanog golmana, ostao je sa samo jednim štoperom - iskusnim Todorovim silom (ne)prilika ga je ispomagao Manojlović, bez kvalitetnog pleja (Šarenac je to bio samo na nekoliko utakmica) i sa samo jednim špicem (Nešićem - Vukobrat je već "istrošen igrač’’ a Perin večiti prosek). Odlazak kvalitetnih vežnjaka Hovaneca i Stojičića (gle apsurda, u fenjeraša iz Perleza) se i te kako osetio, a Nikola i Nemanja Kovačević, Prpa, Prokin, Ratko, Savin i silom (ne)prilika reaktivirani veteran Lukin - Baća nisu bili sposobni da organizuju ni lepu ni atraktivnu a pogotovo ne efikasnu igru.

Imajući sve to u vidu nemoćan je bio trener Lakić, jer na treninge mu je dolazilo 5-6 fudbalera, pa o iole valjanoj fizičkoj, a pogotovo taktičkoj, pripremljenosti nije moglo biti reči. Da ne dužimo sa zaključkom, i suviše je jednostavan: NERAD (nećemo više o Botošu) je odveo Crnjane u niži rang takmičenja!!!

Marlkom Forbs, američki biznismen i publicista, je često ponavljao da je "neuspeh ustvari uspeh ako iz njega nešto naučimo". Ko je pametan razumeće, drugima ne vredi objašnjavati!

Piše: Dragan PEJIĆ