Potpredsednik Budućnost Krušika 2014 - Milan Milinović (foto: Đorđe Đoković)

Dok je najveći broj srpskoligaša uveliko startovao sa pripremama za nastavak sezone, u Budućnost Krušiku 2014 se bave egzistencijalnim pitanjima. Osipanje trenerskog i igračkog kadra, višegodišnja dugovanja su činioci koji opterećuju normalno funkcionisanje kluba. Sa bremenitom situacijom u srpskoligašu prvotimce je upoznao potpredsednik Milan Milinović. Pored prvog trenera Slaviše Kovačevića otišla je polovina tima. Ostali su igrači vezani porodično i poslovno za Valjevo, ili još nisu pronašli odgovarajući angažman.

- Uprkos velikim dugovanjima, poslovali smo uspešno i sva dugovanja prema trenerima i igračima su namirena. Nemoguće je sa pola miliona dinara podmiriti tekuće troškove, rashode za plate i obaveze prema savezu i poreskim organima... Nama je za proteklu nekompletnu sezonu, trebalo dvadeset milona dinara, a ukoliko je stanje redovno koji milion više. Samo nam za putovanja i troškove organizacije utakmica treba nedeljno oko 100. 000 dinara. Povrh svega, gradska uprava nam je zavrnula slavinu i za ovu godinu opredelila manje sredstava. U novonastaloj situaciji, nameću se dve opcije, ili da igrači igraju, maltene za džabe, ili da sa omladincima i kadetima pokušamo da se takmičimo i obezbedimo opstanak. Drugogo izlaza nema i pitam se dokle entuzijazam može da traje.

Milinović je pokušao da nam pobliže objasni od kada datiraju finansijske nedaće koje opterećuju normalno funkcionisanje Budućnosti. - Na ime zaostalog duga iz perioda od 1999-2010. godine trebalo je vratiti 33 miliona dinara, uspeli smo da dug svedemo na sedam miliona dinaraga. Ako vam kažem da klub od pre 12 godina nema svoje električno brojilo i na osnovu reprogramira duga moramo da platimo preko osam miliona dinara. Uspeli smo da isplatimo 20 rata i ostalo je još 16 (oko tri miliona).

U postojećim okolnostima niko ne želi da se angažuje u klubu i prihvati "vruć krompir". Hteli ne hteli, posle tri meseca čekanja, ponovo smo se latili posla. Objasnili smo onima onima koji su ostali da se moraju žrtvovati i pomoći u stabilizaciji kluba dok nova generacija igrača ne stasa. Neshvatljiv je maćehinski odnos prema srpskoligašu koji je prošle godine namiri sto godina postojanja, koji je iznedrio brojne asove, nekada na jugoslovenskoj, a sada na srpskoj i međunarodnoj sceni. Treba li podsetiti da samo u omladinskopj školi živi i radi preko 250 dece raspoređenih u pet selekcija, sa kojima radi sedam trenera. Treba li tu decu ostaviti bez fudbala, bez sporta i prepustiti ih ulici i zaboravu - pita se Milan Milinović.