Stefan ”kepa” Slavković je jedan od najboljih PES20 igrača na ovim prostorima, status koji je odbranio 5. oktobra u Domu Omladine Beograda. Na IRL šampionatu tog dana, takmičilo se preko 200 igrača, da bi na samom kraju kao pobednik izašao baš on.
Pored velikog broja turnira na kojima se takmičio, što u Srbiji, tako i u inostranstvu, Stefan je već imao priliku da predstavlja našu zemlju. U Kini je tada zauzeo treće mesto, ali ovoga puta je samouveren da može da napravi još bolji rezultat.
Kad si počeo da igraš PES, otkud želja baš za tom igrom?
Pes igram otkad znam za sebe. Otac mi je kupio Playstation 1 još kada sam imao sedam ili osam godina pa sam sa starijim bratom, koji je veliki fanatik za fudbal igrao po ceo dan. Naravno i sa društvom po igraonicama se igrao samo PES. Kasnije su došli PS2 i PS3. Nijedan PES se nije preskakao, a ozbiljnije, takmičarski, počeo sam da se bavim od PES-a 12, pa sve do danas. Veliki sam fan ove igre, kao što se vidi. Otud i tolika želja za tom igrom. Drugi fudbal u moje vreme nije ni postojao, a jednostavno nisam hteo da ga menjam posle toliko godina, čak ni kada je fifa malo napredovala. Tako da je za mene PES broj 1.
Čime se inače baviš, mimo igranja PES-a?
Imam svoju privatnu firmu za mlečne proizvode. Usput radim i za jednu američku kompaniju vezanu za košarkaški skauting. Dešava se dosta toga i po pitanju PES-a, pa postoji mogućnost da u skorije vreme potpišem profesionalni ugovor za jedan inostrani fudbalski klub i da ih predstavljam kao PESi grač. Predstavljao sam prošle godine italijanski tim Mkers, ali ove godine ipak očekujem jos nešto ozbiljnije.
Ovo za tebe nije prvi put da predstavljaš Srbiju, kakav je osećaj?
Ovo mi je drugi put da predstavljam našu zemlju. Prošle godine sam sa kolegom iz reprezentacije, Roksom, išao u Kinu, gde smo bili treći na svetu na nezvaničnom svetskom prvenstvu. Izbacili smo dosta reprezentacija, kao što je Engleska u četvrtfinalu, zatim smo po malo nesrećno izgubili od Brazila u polufinalu, da bi za treće mesto pobedili Španiju. Osećaj je super, a predstavljati Srbiju je velika čast pre svega.
Tokom odlučujućeg meča čuli smo velike izlive emocija, šta za tebe znači plasman na ovo Svetsko prvenstvo?
Pa PES generalno igram sa dosta emocija. Mislim da je to normalno, jer da nema njih onda se ne bih sigurno ni plasirao na ovo takmičenje, a ni na neka prethodna. Finale je ipak bilo sa posebnom tenzijom. Igrao sam sa protivnikom, koji je odličan i koji ima specifičan stil igre, koji se ne viđa toliko često u PES-u. Samim tim i meni je bilo teže da se priviknem na sve to. Jedva čekam da počne. Pripremiću se dobro, pa se nadam najboljem. Mislim da mogu daleko da doguram.
Ostatak intervjua možete pročitati na RUR Esports