Pre dve godine (6. jul – 2009.), na „put bez povratka“ biciklom je krenuo (a kako bi drugačije) Stanislav Živković – Stajko, najveći popularizator biciklizma u Sremu, verovatno i šire.  Omiljen medju decom. Nikakav problem nije bio da, praktično, obidje svako dete u opštini i da ga ubedjuje da učestvuje u trkama, koje povodom seoske Slave Pećinaca, organizuje BK Donji Srem, krajem jula svake godine. Na žalost, od 2009. trke u Pećincima imaju memorijalni karakter. Učestvujujući redovno u rekreativnim turama, koje je svake godine organizovao Biciklistički savez Vojvodine, Stajko je obišao „pola sveta“: Rumuniju, Ukrajinu, Madjarsku, Slovačku, a o krajevima Srbije i bivše Jugoslavije „da ne govorimo“. Hroničari sporta su zabeležili da je Stajko 1955. bio omladinski prvak Srbije u vožnji bicikla – kontraša.

Vedrog duha. Pesnički nastrojen. Svoju „životnu filozofiju“ pretočio je u čuvene stihove:
Bicikl vožnja – najbolja mašina!
Bezšuman je, ne troši benzina.
Ne ispušta otrovne gasove,
Bicikl ljude na druženje zove.
Na biciklu svi su podjednaki:
Pokretljivi, elastični, laki.
Taj dvotočkaš u svetu poznati,
on s treningom mladost zna da vrati.
S ve mišiće blago uključuje,
S biciklom se druguje, putuje.
Bicikl voze žene, deca, ljudi,
bicikl svakom sport i zdravlje nudi.
Bicikl vozi veliko i malo,
Bicikl skida holesterol, salo.
Svaki čovek trebao bi da ima:
Bicikl, ženu, dete medju njima,
Krov nad glavom i malo odeće
i to može voditi do sreće!

Stajko je sudnjeg dana krenuo biciklom za Šabac. Srce nije izdržalo.