Koliko god u Nionu i Cirihu negirali spregu sa zvaničnom svetskom politikom i “glumili” apolitičnost, odnosno nezavisnost, UEFA i FIFA su usko vezane za najmoćnije zemlje sveta, njihove zvanične politike i donose odluke “po direktivi”, bez obzira što one, često, nemaju nikakvo uporište u zvaničnim aktima Evropske i Svetske fudbalske federacije. Osim toga UEFA i FIFA imaju različite aršine za identične stvari što se posebno moglo videti na tlu nekadašnje Jugoslavije.

Uglavnom je FIFA žurila pre UEFA da priznaje fudbalske federacije Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine iako je reč o novostvorenim članicama devedesetih godina prošlog veka, a kada je u pitanju FS samoproglašenog takozvanog Kosova tu je prekršen Statut UEFA – južna srpska pokrajina je primljena u UEFA i FIFA 2016. godine neispunjavajući glavni uslov Statuta UEFA, da je članica Ujedinjenih nacija!? Klasično kršenje Međunarodnog prava.

Koliko god Albanci s Kosova i Metohije, fudbalski predvođeni s miljenikom UEFA i FIFA Fadiljom Vokrijem, nekadašnjim fudbalerom Partizana i reprezentativcem Jugoslavije, toliko je FS Republike Srpske u zatočeništvu i diskriminisan od strane Niona i Ciriha, bez obzira što je, zahvaljujući “Dejtonskom sporazumu” međunarodno priznat kao konstitutivni deo “krovnog” Saveza BiH.

Za razliku od Andaluzije, Katalonije, Monaka, Hong Konga, Osetije, Čečenije, Kaledonije… nekada i Palestine i drugih pokrajina i regija kojima su dozvoljeni međunarodni nastupi, Republika Srpska je i dalje u izolaciji iako joj u okvirima Fudbalskog saveza BiH pripadaju samo “mrvice”, a pojedinci su tu samo da zadovolje lažnu multietničnost. Tako Republika Srpska kao zvaničan entitet “Dejtonske zemlje” još nije dobila šansu niti stekla pravo da igra prijateljske humanitarne utakmice sa drugim reprezentacijama jer stalno postoje raznorazni “izgovori”.

Svakim narednim danom fudbal Republike Srpske propada i gubi bogat talentima, ali ne i infrastrukturom i finansijskim ulaganjima, sa njim i mladost jednog podneblja, budućnost mnogih generacija. Na poslednjem izdanju manifestacije “Dan fudbala” u Banjaluci predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, čovek sporta, kojeg je kao takvog prepoznao i čuveni “Njujork tajms” je rekao:

-Voleo bih, ustvari moram nešto da kažem što verovatno svi očekuju od mene, da Republika Srpska ima svoju reprezentaciju i da učestvuje u međunarodnim takmičenjima u svim sportovima. Verujem, da je BiH normalna zemlja to bi bilo normalno, pošto nije normalna onda je i ovo nenormalno. U svakom slučaju mislim da vreme koje dolazi daće za pravo da taj zahtev i tu želju svih vas fudbalskih radnika i funkcionera i drugih sportskih radnika jednog dana i ostvarimo. I ne bi to trebalo da bude na štetu bilo koga, nekih drugih, to je pitanje naše organizacije, naše ljubavi i našeg htenja. I zato ću ohrabriti sve vas koji radite u sportu u savezima, ministarstvima… da ne propustimo priliku. Ona će se sigurno ukazati da to jednog dana imamo.

Dodik je rekao ono što 99 odsto žitelja Republike Srpske misli i želi, ali njihova kolektivna reč, i želja, oličena u izjavi predsednika od poverenja, dobija sasvim drugu dimenziju o kojoj bi trebalo da razmisle i UEFA i FIFA, toliko puta organizacija koje su trenirale nepravdu nad Beogradom i Banjalukom, a svi ostali, pa i Priština, dobijali ono što im i ne pripada.

Svi pokušaji da dođe do utakmice Republike Srpske i Srbije u Banjaluci do sada su bili neuspešni, uprkos jednoglasnoj podršci Izvršnog odbora FS BiH, ali i nastojanju FS Srbije. UEFA i FIFA su stalno slale “odbijenice” uz nelogična objašnjenja. Na otvaranju “Kuće fudbala” u Staroj Pazovi maja 2011. godine tadašnji predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić, posle zahteva predsednika FIFA Jozefa Sepa Blatera da takozvano Kosovo mora da igra prijateljske utakmice, tražio je ekskluzivitet utakmice u Banjaluci između Srbije i Republike Srpske. Ideja nikada nije realizovana, a samoproglašeno Kosovo, koje još uvek nije član Ujedinjenih nacija, je u međuvremenu počelo da igra i zvanične utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo!

-Na sastanku su rezgovori išli u dva pravca, regulisanje statusa Fudbalskog saveza Kosova i mogućnost odigravanja prijateljske utakmice u Banjaluci između reprezentacija Republike Srpske i Srbije – istakao je predsednik FSS Tomislav Karadžić u maju 2011. godine.

Tada su pregovorima prisustvovali i predsednik UEFA Mišel Platini, premijer Vlade Srbije Ivica Dačić, kao i generalni sekretar FSS, danas visoki administrativac UEFA Zoran Laković… Ali, ono što je bilo dogovoreno za Kosovo, sprovedeno je i u većoj meri, na štetu Republike Srpske na čiji račun nije ispoštovan ni minimum sportskog aršina.

U junu 2013. godine Tomislav Karadžić je, ponovo pri poseti Sepa Blatera Srbiji ponovio ideju o utakmici Republika Srpska – Srbija i dodao javnosti:

-Ukoliko nam FIFA dozvoli odigravanje meča sa Republikom Srpskom, procenićemo pod kojim uslovima smo dobili odobrenje. Ako je to veća šteta nego korist, onda naravno da u to nećemo ući. Doći ćemo u Banjaluku ako dozvola odigravanja sa Republikom Srpskom nema veze sa bilo kakvim drugim našim pristajanjima. Blater nam ništa nije obećao, ali nije ni odbdio, imamo nadu da gostujemo u Republici Srpskoj!

Sutra: Nelogično sklapanje FS BiH

Snaga Milana Jelića

Pored Milorada Dodika još jedan predsednik Republike Srpske, doktor Milan Jelić je verovao u fudbalsku nezavisnost Republike Srpske ističući često da mu je životni san da “Republika Srpska igra kvalifikacije za EP ili SP”.

-Milan je imao uvažavanje od svih bitnih struktura, ali i pojedinaca u evropskom i svetskom fudbalu, kako u regionu, tako i u samim UEFA i FIFA. Bio je poštovan, njegova reč je vredela mnogo, on i jeste dao prednost igri ispred politike, zato je bio jedini zvanični političar na svetu koji je mogao da radi u fudbalu i to na najvišem svetskom nivou. Da se nije dogodio 30. septembar sada bi Republika Srpska, siguran sam u to, bila na mestu takozvanog Kosova, u kvalifikacijama za velika takmičenja. Osim toga Milan Jelić je bio izgradio lične, čvrste, odnose sa Sepom Blaterom i Mišelom Platinijem, kao i sa svim čelnicima saveza nastalih raspadom Jugoslavije. Milan Jelić je bio ustvari Mihajlo Andrejević našeg vremena – rekao je Slobodan Tešić, nekadašnji potpredsednik FSRS, danas savetnik predsednika Republike Srpske za sportu u Distriktu Brčko.

Kavala i Nemačka

Reprezentacija Herceg-Bosne nije igrala međunarodne utakmice protiv klubova, a takozvana, samoproglašena BiH, sa jednom trećinom teritorije, 1993. je gostovala u Belgiji kod Genka od kojeg je izgubila 1:3.

Republika Srpska je igrala sa reprezentacijom Republike Srpske Krajine (1:1) koja više ne postoji, 1992. godine, a na turniru u Gradišci 2000. protiv grčkog grada Kavale (6:0), da bi 2001. na turneji po Nemačkoj odmerila snage sa amaterima minhenskog Bajerna (0:1) i niželigašem Švajnfurtom 05 (4:2).

Nakon ujedinjenja fudbala u BiH 23. maja 2002. godine “A” reprezentacija Republike Srpske nikada se više nije okupila niti igrala bilo kakve utakmice. Nastupale su omladinske selekcije u Ženevi, Udinama, Jablonecu, Ksantiju, Tripolisu, Beču, Kranju, Beogradu, i sa Crnom Gorom.

Aktuelni selektor “A” reprezentacije Republike Srpske je Željko Buvač, pomoćni trener Jirgena Klopa u engleskom Liverpulu.

Republika Srpska i Kosovo, geografski