Intelektualci i braća po materi. Pravnik i inženjer rudarstva po vokaciji. Intelektualci sa pištaljkom. Mladi sudijski par iz Lazarevca, Đorđe i Miloš Jevtić, koji uspešno grabe ka vrhu. U najkraćem to bi bio prepoznatljivi CV mladog sudijskog para koji je na dobrom putu da jednog dana dosegne slavu sjajnih arbitara sa naših prostora.

Koji motivi su vas opredelili za zanimanje rukometnog sudije?

"Pre svega velika ljubav prema rukometu. Kada smo krenuli na Fakultet, bilo nam je sasvim jasno da se ne možemo ozbiljnije baviti igranjem rukometa. Obzirom da sve što u životu radimo, želimo da radimo ozbiljno i da taj uloženi trud i rad ima rezultata, odlučili smo da se posvetimo sudijskom pozivu i na taj da ostanemo u sportu kojem smo podarili svoju mladost i koji nam je ušao u krv" – jednoglasni su Miloš i Đorđe.lci sa pištaljkom - Đorđe i Miloš Jevtić
Početak sudijske karijere nije bio istovremen. Godinu dana mlađi Miloš, sudijski ispit je položio 2003 godine dok je sa suđenjem krenuo 2007 godine ,,dolaskom u Beograd na studije. Stariji Đorđe, postao je stručnjak u sportu – zanimanje rukometni sudija, 2008 godine i iste godine krenuo sudijskim stopama. Od 2010 godine, rešili su da sude zajedno i preko Druge i Prve lige Centar i Super B lige, dospeli na listu Super rukometne lige Srbije, u takmičasrkoj sezoni 2014-2015 godine.

Kako se slažu braća za vreme suđenja obzirom da su različitog temperamenta: Đorđe je sangvinično – koleričan tip dok je Miloš dosta mirniji. Ali to se pokazalo kao jako korisno jer dok "Đorđe žari Miloš ladi"?

"Po karakteru smo jako različiti. Međutim to nas ne sprečava da se slažemo odlično i međusobno dopunjujemo. Za vreme utakmice smo jedinstveni u svojim odlukama, ali kada se zavesa spusti na sceni, kada analiziramo učinak na utakmici, dođe i do rasprave, ali one konstruktivne. Uvek pronađemo kompromis i usaglasimo stavove" – u  isti glas će obojica.
"Stariji je uvek u pravu" – kroz šalu dobaci Miloš i izazva blagonakloni pogled starijeg Đorđa.

Kako vidite ulogu sudija?

Sudije su veoma bitan faktor u svakom sportu jer imaju veliki uticaj na regularnost takmičenja. Smatramo da su sudije servis svih aktera takmičenja i svake utakmice ponaosob i zato su najbolji onda kad ih za vreme utakmice niko i ne primeti, kada nisu u prvom planu. Arbitri moraju biti neutralni i pored ličnih simpatija ili antipatija, pošteni, hrabri i bezkompromisni.

Sudijske greške...

"I sudije su ljudi od krvi i mesa i kao takvi, kao svaki ovozemaljsko biće koje radi, podložni su greškama. Na greške gledamo kao na sastavni deo igre. Svesni smo da ne postoji idealno suđenjei i zbog toga greške prihvatamo kao nešto što je uobičajeno u svakom poslu. Nemamo problema da priznamo svoje grešku, čak i za vreme trajanja utakmice. Jako smo samokritični i to nas motiviše za rad i dalji napredak. Ima još dosta prostora za napredovanje i usavršavanje. Dobili smo priliku ove sezone da sudimo "značajnije" utakmice i sigurni smo da ćemo dobijeno poverenje opravdati".
Uzori u suđenju..

"Nemamo ni jedan konkretan uzor. Gledamo sve, trudimo se da od svakog uzmemo najbolje ali uvek "furamo" svoj fazon".

Mladi ste i bez puno iskustva na superligaškoj pozornici. Kako vas prihvataju akteri utakmice a i vi njih?

"Za vreme utakmice trudimo se da ostvarimo kontakt sa svim akterima. Smatramo da mora postojati saradnja između nas i ostalih učesnika, jer je to pravi recept za uspešno okončanje utakmice. Međutim sve ima svoju granicu. Svako ko je pređe naći će se na udaru disciplinskih sankcija".

Foto: Super.rss.org

Poruka onima koji imaju želju da krenu vađim stopama...

"Naše dosadašnjeiskustvo je pozitivno. Samo bavljenje sportom profiliše ličnost. Baveći se sudijskim pozivom stekli smo dosta novih poznanika i prijatelja, upoznali mnoge krajeve i predele koje inače ne bismo imali prilike da obiđemo. Dok smo bili studenti, suđenje nam je omogućavalo da sami zaradimo svoj džeparac. Zato možemo svima koji imaju želju da se bave ovim lepim, hrabrim i časnim pozivom da ne razmišljaju previše. Sigurno neće pogrešiti".
Na najvažnijim životnim raskrsnicama ne postoje putokazi. Moraš biti pravi i izabrati pravi put koji vodi do cilja. Miloš i Đorđe, svojim ličnim primerom potvrđuju smisao ove stare poslovice. Ostaje nam samo da im poželimo da nastave putem kojim su krenuli i kojim čvrsto i ponosno gaze, na svoje lično zadovoljstvo, zadovoljstvo svojih najbližih i prijatelja kao i brojnih ljubitelja rukometnog sporta.

Vidimo se jednog dana na kraju tog puta. Sigurno smo da ćete  tamo dospeti jer su vrhovi predodređeni za hrabre, posvećene, čestite, iskrene i poštene.