FELJTON: FK Dinamo 1945-naših prvih pet godina

Priprema: Klupski media tim

Drugi deo

NA PRAGU PRVE LIGE

Sezona 2013-14 rukovodstvo i igrači

Pred start druge sezone, od kada su preuzeli klub, Jovančević i Janjović ne prestaju da sanjaju o velikom Dinamu. Često su, ne samo kroz šalu, jednom drugom govorili da od Dinama žele da naprave malu Barselonu. Ako su na početku ove sportske pustolovine želeli samo da pomognu, da se izbegne ono najcrnje, gašenje kluba, posle nekoliko meseci, produbivši svoja saznanja šta se zbiva u vezi sa „brzim vozom“, sada su hteli da temelj koji su udarili, iskoriste da se sagradi prava, nova, bolja kuća.

Ponovo se krenulo na dva koloseka. Jedan je podrazumevao nova infrastrukturna ulaganja, jer, kako drugačije zamisliti savremeni fudbal, dok se na drugoj strani razmišljalo kako ostvariti san, da se Dinamo nađe u Prvoj ligi. Nije bilo lako. Naprotiv. Entuzijazam nije večan, često se to pokazalo tačnim, a ozbiljnija pomoć, nije bila ni na vidiku. Sve se svelo na privatna ulaganja istaknutog dvojca i njihovih prijatelja.

Mini pič nekada

Mini pič sada

No, ono što je dobro, sjajna priča o novom Dinamu, o ljudima koji ga vode, ne da nešto uzmu od njega, već samo ulažu, počela je da se širi. Kao kod cikličnih krugova, kad jednom počne, nezaustavljivo je. Takođe, razmišljajući kako da sistematično, korak po korak, razvijaju svoje ideje, odlučili su čelnici Dinama da se povežu sa NIS-Gazpromnjeftom, ali i sa Sekreterijatom za sport i omladinu Vojvodine.

MARINIKA TEPIĆ NAGRAĐUJE ENTUZIJAZAM

Kada FK Dinamo dobija sredstva na konkursu koji je postavio rusko-srpksi privredni gigant, počela je, praktično, faza dva, klupskog razvoja. Na površini nekada rukometnog igrališta, počeli su 2013. godine(proveriti) pripremni radovi za postavljanje terena sa veštačkom travom. U pomoć prvi priskače Milivoje Durković, ugledni pančevački privrednik, koji sa svojim saradnicima iz firme „ Štrabag“ postavlja podlogu za teren koji je posle namontiran na nju.

Nedugo zatim, u posetu klubu dolazi Marinika Tepić, tada sekretarka Pokrajinskog saveza za sport i omladinu, rođena Pančevka, poznata po permanentnoj podršci svima koji su muku mučili sa infratrukturom. Obožavali su je sportisti i učenici širom Vojvodine, jer, ukoliko je bilo mogućnosti, pomagala je. Nicali su mali tereni, obnavljane školske fiskulturne sale, kupovane sprave i rekviziti. Bio je to period prave renesanse pančevačkog sporta i školstva, kad je reč o pomenutoj temi.

Dakle, Tepićeva je stigla i u posetu FK Dinamo. Aleksandar Pavković, Janjović, Jovančević i ostali upoznali su je sa do tada urađenim, a ona nije krila svoje iznenađenje, čak, oduševljenje entuzijazmom domaćina. Tokom te posete, ona je izrazila želju da kao sugrađanka pomogne, ali, da dinamovci treba da konkurišu sa ozbiljnim projektom. Tako je i bilo. Uskoro, dobijena su sredstva za postavljanje plastičnih stolica na tribinu, a zatim je, u drugom navratu, ta ista tribina, većim delom pokrivena. Treba istaći, a to je i te kako važno, potpuno su renovirani mokri čvor u svakoj svlačionici, postavljene pločice, klupe i drugo.

Posle ovako obimnih radova, stadion Dinama više nije bio isti. Ljudi koji godinama nisu dolazili u ovaj hram sporta, u gradu na Tamišu, bili su oduševljeni. Gledalaca je bivalo sve više, a ne treba ni da čudi, jer, uporedo sa svim rečenim, fudbaleri, na terenu, igrali su svoju najbolju igru. Dinamo se te sezone 2013-14. našao na pragu prve lige. Da je pobedio u Šidu, u poslednjem kolu, to bi se i dogodilo. No, nije bilo sreće...

SEZONA ZA PAMĆENJE

Umalo druga liga

Kako se zapravo sve odigralo. Posle izborenog opstanka u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina, Neša i Dumba, nisu više hteli da prolaze kroz takav tretman i neugodnosti. Zato se osim restauracija na stadionu i poboljšanja uslova za rad igrača i trenera, mnogo više računa povelo oko igračkog kadra. Počeli su timski da se osnažuju, a kada su u redove Dinama stigli: Dušan Đokić, Saša Radivojević, Aleksandar Pantić, Zagorac, Uroš Milosavljević i drugi vrhunski majstori „buba mare“ postalo je jasno kakve namere ima uprava Dinama. Momke je tada predvodio sa klupe Goran Mrđa.

Već smo pomenuli, stiglo se do same završnice takmičenja, a za FK Dinamo ostalo je još presudnih 90 minuta igre. Bio je to duel u Šidu, sa Radničkim. Ukoliko pobede, eto Dinama u prvoj ligi. Ovaj susret imao je i svoju predistoriju, za koju ne zna veliki broj ljudi, ali, sada je vreme da se i o tome govori. Pre utakmice, rukovodstvo pančevačkog „brzog voza“ imalo je sastanak sa čelnicima Pančeva. Hteli su da saznaju da li mogu da računaju na gradsku pomoć u visokom rangu takmičenja.

Nažalost, odgovor je bio odrečan, ali, na neki način i očekivan, jer, kako je rečeno Jovančeviću i Janjoviću, ne postoji zakonska osnova kako da se ulaže u sportski kolektiv koji je godinama u blokadi. Bez obzira na ovu gorku, surovu istinu, pao je dogovor, kako god da bude, dvojac rukovidilaca ostaje uz Dinamo. Zato je Dumba pre početka utakmice ušao u svlačionicu, rekao momcima kako stoje stvari i najavio da, bez obzira, kako se sve završi, neće ih ostaviti na cedilu. Ipak, Dinamo nije slavio protiv Radničkog, a ostalo je istorija.

Kraj drugog dela.