Iako stara koliko i sam sport, profesija menadžer u sportu istinski razvoj i diverzifikaciju doživljava u poslednjih desetak godina. Spoznajući činjenicu da živimo na prostorima na kojima je sport neodvoljivi deo kulture i gde se rađaju i stasavaju sportisti svetske klase, kao imperativ se postavlja profesionalno upravljanje sportskim organizacijama/klubovima

Svaka naša sportska organizacija/klub koja želi da zadrži dobru  poziciju/plasman i gradi imidž savremenog i uspešnog kolektiva, na svome čelu mora imati menadžere sa  tipično preduzetničkim  osobinam, pre svega visokim  ambicijama  i strasnim  odnosom  prema poslu. Mora dobro poznavati psihologiju i veštine u komuniciranju sa saradnicima i partnerima. Od intelektualnih sposobnosti najznačajnija je moć sintetičkog mišljenja - sposobnost da iz mnoštva podataka stvara novi funkcionalni sistem (poslovne strategije) koji su primenjivi u praksi. A genetska predispozicija uspešnih menadžera podrazumeva ono što zovemo prirodnim autoritetom (harizma) i hrabrost da se brzo i odlučno ulazi u novo, prihvatajući rizik

Foto: pixabay.com

Osim kulturnih, tehničkih ili naučnih dostignuća, svaka epoha se odlikuje i određenim tipom sportskog(ih) junaka, koji manje ili više predstavlja ne samo paradigmu moćnosti, već i svojevrstan standard humaniteta koji se postavlja kao uzor kojem treba težiti. Posle Edipa, Fausta, Robinzona ili Džems Bonda, o kojima su teoretičari različitih disciplina ispisali brojne stranice, kraj XX veka iznedrio je junaka našeg doba, oličenog u figuri savremenog Menadžera.

Ko i malo  bolje poznaje savremene sportske, tržišne i tehnološke tokove, investicije, PR i marketing... zna da kreativnost i inovativnost kadrova postaju osnovne poluge sveukupnog preobražaja sporta u tržišnim uslovima poslovanja i življenja. Slogani "znoj, krv i suze", "rad, red i disciplina ...  ustupaju, kada je reč o rukovođenju sportom,  mesto modernijim "razum, ambicija, operacionalizacija" i  "oštra pamet, brzi potezi, efikasna egzekucija"...

Opšte reference

Od sportskog  menadžera se očekuje/zahteva da postane kreator i izvršilac klupske strategije poslovanja, interkulturalni posrednik i inicijator promena, da upravlja poslovima i da posreduje na globalnom tržištu. Takođe, sportski menadžer mora da poseduje neke nove sposobnosti i lične kvalitete kao što su: emocionalna inteligencija, psihološka zrelost, visok stepen obrazovanja i odlično poznavanje nekoliko svetskih jezika, sposobnost  da primeni svoja znanja i veštine, strpljenje i taktičnost u poslu i komunikaciji, sposobnost internacionalnog komuniciranja (u ovom slučaju komunikacione aktivnosti uključuju stalnu aktivnost prevođenja i pregovaranja), preuzimanje uloge interkulturalnog komuniciranja (uloga menadžera se svodi na kolektivnu aktivnost razmenjivanja znanja, iskustva, zajedničko učenje i međusobno povezivanje; reč je o interaktivnom povezivanju i procesima organizacionog usavršavanja). U skladu sa ovim promenama javljaju se i novi oblici organizacione kulture. Od zaposlenih u sportskoj organizaciji/klubu se očekuje da postanu integralni deo uspešne poslovne formule sa kojim će menadžment deliti ideje kako bi na što bolji način zadovoljiti tržišnu tražnju. Od posebnog značaja je i izražena želja menadžera da podele znanje i primenjuju koncept poslovanja koji je opšteprihvaćen od svih subjekata u organizaciji, jer upravljati nekim poslom predstavlja umeće za sebe, koje iziskuje mnoga znanja, tehnike i iskustva, i iznad svega integrisanost u jedinstvenu celinu koja treba da dovede do optimalne iskorišćenosti ljudskih i finansijskih resursa. 

Kako bi se to i postiglo,  sportski menadžeri u svetu (a polako i kod nas) sve više koriste mnogobrojne softverske alate koji im pomažu prilikom procene validnosti zacrtanih zadataka, njihove blagovremene korekcije i smanjenja nepotrebnih troškova nastalih usled neracionalnog korišćenja planiranog vremena, neadekvatne upotrebe resursa i drugih propusta u poslovanju. Na ovaj način se postiže i lakše upravljanje rizikom i umanjuje mogućnost greške.

Fundamentalni principi

Osnovni principi savremenog rukovođenja u sportu su: znanje - poznavanje detalja radnih odgovornosti; čvrstina - odvažno rukovođenje; zahtev za rezultatima - podsticanje razvoja ljudi; kreativnost - podsticanje inovativnih ideja; lojalnost - predvođenje ličnom  besprekornošću; voljnost - neprestano činjenje pravih stvari...

Foto: pixabay.com

Menadžeri koji ne znaju u tančine kako se njihove funkcije sprovode i uzajamno deluju sa drugim funkcijama kluba/organizacije nikada ne mogu biti sigurni da će poslovi za koje su oni zaduženi biti izvršeni. Ovo znanje uključuje detaljno poznavanje  internih potreba organiyacije&kluba, vlasništva i standarda procesa rada, teškoća u sprovođenju unakrsnih funkcija, itd. Davno je prošlo vreme direktora koji su stvarno učestvovali u skoro svim poslovima unutar organizacije. Današnji direktori moraju da investiraju u svoje lično znanje ako ono treba da bude faktor sprovođenja njihovih funkcija. Završen fakultet i nekad stečeno znanje nisu garancija uspeha ukoliko se znanje kontinuirano ne obnavlja i inovira i ukoliko teoretsko znanje ne znači i operativno umenje!

Jedan deo potrebnog znanja sastoji se u jasnoj definiciji odgovornosti.  Sistematski napor da se definišu individualne i funkcionalne odgovornosti, jasno i koncizno, je od suštinske važnosti za uspeh u sportu.  To znači definisanje procesa jer većina  ljudi želi da razume svoj posao i da veruje u njegov značaj. Bez ovog razumevanja i vere oni se neće zaista ponositi uspehom ili napretkom u razvijanju svojih krajnjih sposobnosti.  Spisak jasnih definicija odgovornosti će svakoj organizaciji/klubu pružiti dodatni potencijal.

Menadžer mora imati odvažnost da "gura" i sprovodi odluke koje su teške ili bolne (npr. da ukine neki projekat ili da kaže: "nismo spremni da budemo šampioni, potrerbno je još nešto, ili još puno toga). Da bi stekao ovakvu čvrstinu, menadžer mora: da uvek zauzme jasnu, pravovremenu i odlučnu menadžersku poziciju - a nikada da sedi u pozadini i čeka da to uradi neko drugi; da uvek pruži podređenima ličnu i pozitivnu podršku, i da ih nikada ne ostavi da "vise dok se ne osuše"; da uvek pokazuje stremljenje da se "baci u akciju" i sav preda zadatku. Dosledno pokazivanje odvažnosti u sistemu rukovođenja sportskom organizacijom će zauvek "zapečatiti" igre koje ljudi igraju sa namerom da pretpostave sopstvenu ograničenost  napredovanju organizacije. A bez posredovanja lične odvažnosti menadžeri će biti pod velikim pritiskom uvek kada treba da zaista rukovode i ubede podređene u vrednost izabranog pravca delovanja.

Kada menadžer ne poseduje dovoljno znanja ili kada poslovi ili procesi nisu jasno definisani traženi rezultati se pokazuju kao teško ostvarljivi. Da bi mogao da zahteva rezultate, menadžer mora da bude ne samo lider, da bude pošten i daje pristojnu platu svojim podređenima, već mora da nauči da održava disciplinu, i da istovremeno svakom podređenom pruža izazove i mogućnost da se istakne. Ovakav pristup će kod podređenih stvoriti utisak da će odnos prema njima biti fer, a kada se on predano sprovodi, ambicioznom menadžeru će doneti, kao nagradu, vrstu poštovanja koja se ne može steći ni na koji drugi način. Ako se kvalitetni rezultati ne očekuju i ne traže, nikad se neće ni ostvariti.

Ruku pod ruku sa zahtevom za rezultatima ide i razvoj ljudi. Dok se spremno prihvata da su ljudi najvažnija komponenta sporta, pa i inače,, najmanje se poštuje dužnost da se ljudski potencijal pošteno nagradi i razvija. Nema prihvatljivog opravdanja za nemogućnost da se zadovolji potreba osoblja kluba za razvojem. Nedostatak dovoljnog i trajnog ulaganja napora u razvoj ljudi će vremenom pretvoriti uspeh u neuspeh.

(Ne)važne važnosti

Naredni principi izvrsnog menadžmenta su suštinske karakteristike koje, kada su efikasno ugrađene u ambijent rukovođenja, donose izvestan uspeh. Prvi od ovih principa je kreativnost. Iako se o kreativnosti češće čuje u tehnološkom smislu, potreba za kreativnošću, ili, ako hoćete, za inovacijama, postoji u svim oblicima ljudskih težnji. Kreativnost u načinu vođenja sporta je veoma potrebna i može doneti veliku nagradu.  Na primer, kreativan pristup poboljšanju kvaliteta može dovesti do izvrsnosti u rukovođenju, povećanog zadovoljstva sportista i ukupno boljih rezultata ekipe.   Kreativnost nije isključivi monopol nekolicine odabranih. Svako ko poseduje talenat za analizu i organizovano razmišljanje može, usmeravajući taj talenat ka zadatom cilju, doći do inovativne ideje.

Drugi od ovih važnih principa su suštinski  za izvrsnost u menadžmentu je lojalnost. Za mnoge ovo prosto znači  posvetiti godine i duge sate u odanoj službi klubu. Ali željeni smisao lojalnosti i, verovatno, ono što danas najviše nedostaje u poslovnom svetu je mnogo obuhvatnije. To uključuje potpunu predanost klubu, sebi i onima za koje ste odgovorni. To podrazumeva samopoštovanje i trajnu podršku i menadžmenta svojih zaposlenih. Kratko rečeno, to znači ličnu besprekornost - biti pošten prema tome ko  si i u šta veruješ u svom srcu.

 Poslednji princip (ima ih još ali  ne možemo i svima) je voljnost, bez koje nema stvarnog progresa. U najširem smislu, ovo znači spremnost da se prihvati puna odgovornost,  da se preuzmu odgovarajući rizici, da se uči iz iskustva, i da se pozdravi konstruktivna promena -  ovo je sama suština posla menadžera. Spremnost ovakve vrste je veoma retka u sportskim menadžmentskim krugovima kod nas. Preovladava parohijalni i egocentričan stav, a to je prava anatema za napredak kvaliteta. Direktoru je uvek lakše da prave stvari radi periodično, čak i ako to znači da povremeno pati, nego da svojevoljno promeni svoj  način razmišljanja i rada i da prave stvari radi stalno. Voljnost znači razbiti kalupe familijarnosti i sigurnosti, postati slobodan i rasti.  Klubovi treba da razviju ili pak iselektiraju direktore koji razumeju i otelovljuju voljnost - a to znači direktore koji su spremni da zastupaju ono što je ispravno, što vodi uspehu,  i da otvoreno stanu, kada su izazvani, u odbranu kvaliteta integriteta i vrednosti!

Kadrovi

Za uspešno obavljanje posla sportskog menadžera neophodni su kadrovi posebnog profila. Od ovih kadrova se zahteva da poseduju određena specijalistička znanja iz oblasti sporta, sociologije, tržišta i finansija, ali istovremeno i da vladaju opštim znanjem iz oblasti ekonomije, prava, žurnalistike, sociologije i drugih društvenih i humanitarnih disciplina. Rečju -  pred sportskim menadžerima postavljeni su sledeći zahtevi: visoko stručno obrazovanje, ubedljiv nastup, sposobnost upravljanja, poslovnost, visok stepen inteligencije, sposobnost rasuđivanja, domišljenost, maštovitost, kreativnost, taktičnost u pregovaranju, fleksibilnost i izvestan šarm.

Ili, još slikovitije,  da biste bili uspešan  menadžer u sportu  potrebvno je da posedujete:

KOMUNIKATIVNOST  - novinara
KURTOAZIJU - kralja
SAOSEĆAJNOST - časne sestre
ENTUZIJAZAM - deteta
TAKTIČNOST - diplomate
ELOKVENTNOST - sveštenika
DISKRECIJU  - advokata
PREDUZIMLJIVOST  - pionira
RAZBORITOST - planinskog vodiča
RADOZNALOST - istraživača
TAČNOST - matematičara
PREDUZIMLJIVOST I KONSTITUCIJU  - astronauta
IZDRŽLJIVOST - trkača maratona
OPTIMIZAM - kockara
POJAVU I MANIRE  - džentlmena.

Autor teksta:  Dragan PEJIĆ, dipl. politikolog, PR menadžer