Mene, kao žensku osobu sa ekstremno dugačkim noktima, koja ih neće skratiti ni za šta na svetu, boks kao sport nikada nije zanimao. Tačnije, tip sam osobe koja u životu nekoj drugoj ne bi mogla da nanese bol, samim tim ni da udari druge. Po temperamentu jesam jako eksplozivna, brzo planem, ali se i brzo smirim. Takođe, nakon sviranja klavira i plesa, ni na kraj pameti mi nije palo da ću ikad poželeti da boksujem.
Takođe, stalno sam se osećala nedovoljno dobrom da boksujem, nedovoljno brzom, smatram sebe najsmotanijom osobom na svetu, smatram da sam nejaka, smatram da nemam dovoljno izdržljivosti i snage, da ja to ne mogu i ne umem. Sasvim slučajno sam, nakon fit boksa (fitness-blaža verzija kik- boksa) došla na boks. Shvatila sam da sam žensko i da, za ne daj Bože, i nije tako loše naučiti neki potez.
Pošto sam već na tom fit boksu naučila neke pokrete, udarce, i videla da mogu da boksujem sa sve noktima, rekla sam sebi “Idi probaj, nemaš šta da izgubiš, možeš samo da dobiješ, ako ništa drugo, smejaćeš se svojoj smotanosti i nekome ćeš ulepšati dan istom”. Tresla me je neviđena trema kada sam prvog dana došla na boks što se tiče kondicije, ona je bila na jako, ali jako zavidnom nivou, znala sam čak i razliku između “krošea, aperkata i direkta, kao i slip-slip-slidea.”, što mi je dodatno podizalo samopouzdanje. Ono što me je plašilo i sputavalo je sopstvena nesigurnost, ukalupljenost u stereotipe i predrasude da boks nije za devojke, da sam previse sitna, previse nežna, itd. Takođe, nije pomagalo ni to što mi je trener Mujo Bajrović, šestostruki prvak Jugoslavije u boksu, kao ni to što sam jedino žensko tamo. Momentalno sam se suočila sa predrasudama tipa: “šta ćeš ti na boksu, idi kuvaj ručak, smešna si, kako ćeš s tolikim noktima, vidi kako si slaba, treba tući žene (doduše rečeno kroz šalu), dobićeš po guzi, pa seksističke šale tipa: “prvo te onesvestim, pa ti ga mirno smestim…”, itd.”.
Sve u svemu, kako je vreme odmicalo, postajala sam sve bolja… Takođe, million puta me je trener ispravljao, ali kada sam shvatila da ispravlja i iskusnije borce, onda sam zaista počela da verujem u sebe i da ću trudom i radom i neodustajanjem uspeti da postignem onaj nivo koji želim. Kao najslabija karika tamo, morala sam x puta više da se trudim od ostalih, nisam dozvolila sebi da na treningu budem žensko, već sam rame uz rame sa momcima radila muške sklekove, neretko i više sklekova od njih, trbušnjaka, itd. Ni po čemu, osim po visini i kilaži nisam bila slabija karika, niti slabija od muškaraca, a i po veličini grudi smo sllčni Bilo je momenata kada zaista nisam imala veru u sebe, kada sam se preispitivala šta će to meni, zašto ja ovo radim, ali mi je volja i dalje bila prejaka i nije mi dozvolila da odustanem, niti posustanem ni u jednom trenutku. Došli su na red i sparinzi, naravno sa drugim muškarcima, pa i trenerom. Kao što već rekoh, moram još više od drugih da se trudim, ali sam shvatila da nikako ne sme da bude povlačenja niti predaje, nikad, ni u boksu, ni u životu! Volim faktor iznenađenja i to što ih moja veličina često zavara. To što sam sitna, ne znači da ne udaram kao zver, čak me i zovu pitbul, ali se ja šalim na konto one pesme da sam “mala pitbull-terijer”, te često ne smeju da sparinguju sa mnom. Shvatila sam da će mi snage u odnosu na druge muškarce uvek manjkati, ali da mogu da usavršim tehniku, brzinu, izdržljivost u snazi- tačnije da imam snage da zadam što više udaraca. A to je mnogo bolje nego samo snaga. Dok oni pokušaju jednom da me udare, ja sam im već zadala 10 i više udaraca. Kroz boks stalno pomeram svoje granice, džak me taaaako opusti i iscrpi, tokom treninga se svi toliko šalimo, pričamo o svemu, zezamo jedni druge, učimo nove pokrete i konstruktivno savetujemo druge kako bi i oni bili što bolji. Boks mi je pomogao da zategnem telo i da dobijem nove mišiće, da pucam od samopouzdanja i pozitivne energije, da verujem u sebe i svoje sposobnosti, da se ni u jednom trenutku ne osećam inferiorno, ali da je strah emocija koja ne mora nužno biti negativna, i da je svi osećamo, čak je i Tajson u jednom klipu govorio i da on oseća strah, ali da je ključ uspeha jaka volja.
Konačno je na boks došla jedna žena, koja je 10 godina starija od mene, ali je ona iskusni borac-6 godina trenira, a ja sam tada svega mesec dana, i ona je imala i mečeve. Počele smo da sparingujemo, trener nam je rekao bez kontakta, što znači da smemo da dodirnemo jedna drugoj rukavice, ali da ne sme da bude konkretnih udaraca, jer nemamo nikakvu zaštitu. Naravno, ženska sujeta je naterala da mora da mi zada dosta udaraca i da mi pokaže ko je tu stariji i iskusniji. Sve vreme sam dobijala, tačnije primala udarce. Pokušavala sam da se odbranim, ali zaista nije postojala šansa za to. Ali, nisam odustala, znala sam da će doći i mojih 5 minuta. Svaki njen pokret sam pamtila, posmatrala sam govor njenog tela, pokrete, brzinu, snagu, itd, i naravno, ne bih ja bila ja da joj nisam zadala jak udarac u bradu, krošeom, što je nju jako, ali baš jako zabolelo. (Ne bih nikad namerno zadala takav udarac, ali pošto ona mene nije ništa slabije udarala, htela sam da joj pokažem da nije uspela da mi slomi volju i da nisam glupa, već da učim njene pokrete, jer svi uglavnom imamo već ustaljene pokrete i retko kada menjamo taj šablon udaraca). Ona se iznenadila time što sam uopšte uspela da joj uzvratim i što uopšte nisam toliko slabašna kako se činim, te je rekla da je bolje bez kontakta. Nakon toga smo sve češće sparingovale i postajala sam sve bolja i bolja, primala sam udarce, ali dok ne primiš udarac, i ne osetiš kako to boli, nećeš ni znati da se braniš. Boks mi je pomogao i da budem maksimalno skoncentrisana, a posle treninga sam kao mala maca. Pre treninga, priznajem, odem često da trčim, kako ne bih izgubila kondiciju, koja je jako bitna za boks, i da se razbudim, da podignem sebi malo adrenalin i testosteron, i slušam motivacione pesme tipa iz “Rokija” ili iz “Never back down”.
Jednog dana sam sasvim slučajno gledala klip u kom Tajson govori o strahu, kako ga i on oseća, ali da je bitno psihički slomiti protivnika. Kada je došla ta žena ponovo na boks, nakon 2 meseca pause, a u tih 2 meseca sam se maksimalno poboljšala, odlučila sam da isprobam Tajsonov metod. Ta žena je i dalje u fantastičnoj kondiciji, sa profesionalnim pokretima, tehnikom, brzinom, ali nisam dozvolila da me to sputa, da osetim osećanje inferiornosti, ne samo inferiornost, nego baš osećanje inferiornosti, na trenutak sam se osetila baš suprotno od toga- apsolutno superiorno, gledala sam je sve vreme u oči, slušala svoj instinkt koji će mi reći gde će da me udari, i svojom nekom energijom sam uspela da osetim kako je par puta bukvalno ona bila ta koja je osetila strah i koja je postajala inferiornija. Naravno, dobijala sam-primala i ja udarce, ali se ona oduševila koliko sam napredovala, koliko sam neustrašiva, koliko sam brza i koju tehniku imam. Takođe, ni pohvale od strane trenera nisu izostale…
Došlo je na vreme i da sparingujem sa trenerom, jer je uvideo količinu energije koju imam, a koju treba negde potrošiti. Bogami, iako je brži od svetlosti, i bije kao Sveti Ilija, uspela sam da zadam par dobrih nokauta treneru, naravno, moje samopouzdanje je bilo iznad neba, bukvalno je bilo sky is not the limit… Takođe, i dan-danas me ispravlja, dešava mi se da loše udarim direkt, koji je najosnovniji udarac.
Dok ovo pišem, dok se prisećam svojih početaka na boksu, koji mi je po 1000x pokazao da mogu sve što zamislim i da ne sme da postoji ono “ja to ne umem ili ja to ne mogu”, samo je bitno koliko nešto želite, a ja ili nešto radim ili ne radim uopšte, obuzima me maksimalni osećaj sreće, spokoja, vere u sebe, samopouzdanja, itd.
Svima bih preporučila da probaju ovaj trening, da razbiju predrasude i nedostatak samopouzdanja. Boks više nije samo muški sport, žene su čak bolje i izdržljivije od muškaraca, i takođe, ne treba slušati druge kada vam kažu da ćete se ugojiti ili raskrupnjati od boksa, pogotovo nećete ako ste žensko. Trener uči klince na treningu da nama ženskim osobama donesu strunjaču, itd, čime ih od malena uči da budu džentlmeni i da poštuju žene, da nas ne udaraju namerno, tačnije da nikad nikoga ne udare prvi, kao i da nasilje nije vid rešenja problema.
Uvek nakon tuša posle treninga, obučem nešto jako ženstveno-štikle, haljine, itd, kako niko nikada ne bi mogao da izvali šta treniram. Otkako ovo treniram, imala sam jednu situaciju gde mi je zatrebao neki potez sa boksa. Kao što rekoh, sa mojih 163cm i 53kg, u prekratkoj haljini i štikletinama od 15cm, niko nikada nije mogao da pretpostavi šta treniram, ali je tada jedan nepoznati dečko tokom izlaska pokušavao da me uhvati za guzu, te je dobio jedan jako brz i jak desni direkt sasvim “slučajno”, nakon čega se samo sklonio i izvinio… Nije loše ponekad znati da se odbraniš! Na boks je došla još jedna devojka, isto je malo starija od mene, ali je jako gotivna, čak smo i izašle par puta i moguće je da ćemo nekad poslovno sarađivati, tako da sam, osim bokserskih veština, stekla i jako zanimljivo društvo tamo, sa kojima delim jako pozitivne vesti, i koji podržavaju sve što radim i hoće da mi pomognu, što pokazuje kako su plemeniti ljudi, te mogu reći da je boks zaista plemenita veština- izbaciš negativnu energiju, a kada ti preostane samo pozitivna energija, onda se i dešavaju pozitivne stvari i u tvoj život ulaze samo pozitivni ljudi!
Sećam se da sam jednom bebisitovala klinca od 17 godina i da sam ga povela na trening, a on je kada me je video kako boksujem samo rekao sledeće: “Jebote, evo doći ću na vreme, od sada radim sve što mi kažeš, hoću i ja na boks i nikad ne bih rekao da možeš da prebiješ ove likove koji su minimum 30kg teži od tebe”. Onda je došao i moj dečko na boks, te imam legalnu priliku da ga bijem, ako me nervira, a da se to ne smatra nasiljem nad muškarcima
Bilo je i komentara, na klipove gde boksujem, poput: “ni bandažere ne znaš dobro da zaviješ, na šta sam samo odgovorila sledeće - kada ti digneš guzu sa fotelje i budeš sparingovao sa nekim ko je minimum 30kg teži od tebe, a sa razlogom postoje kategorije, onda se javi.”
Sve u svemu, probajte, ovo je čisto rekreativno, boks je divna stvar, jer ćete naučiti da verujete u sebe, bićete smireniji, srećniji i zadovoljniji i da on neće ugroziti ženstvenost-ko je ima- ima je, nije opasan, jer se ne udarate direktno u lice, osim sa maskama i štitnicima za zube, postoje i bandažeri kojima se obmotaju šake i zblobovi na rukama, te nema opasnosti ni za zglobove.
Izvor: fit365srbijasite.wordpress.com