Već tri decenije doktor Ljuban Martinović je važna karika u odbojkaškoj reprezentaciji u kojoj se prvi put pojavio 1985. godine. Bilo je to na Balkanijadi na kojoj se po prvi put pojavila reprezentacija Srbije.

On je i prava ikona, čovek za sva vremena prijatelj svih generacija igrača i ljudi iz stručnih štabova. On i ovoga puta, na pripremama srpskih odbojkaša za Evropsko prvenstvo vodi računa o zdravstvenom biltenu i brzom oporavku igrača.

- U celini bilten je pozitivan, nema povređenih ni bolesnih odbojkaša. Svi su raspoloženi i redovno ispunjavaju obaveze. Određenih problema jedino imamo sa Nemanjom Petrićem i Aleksandrom Atanasijevićem muče ih kolena i podvrgnuti su pregledima kod najpoznatijih lekara specijalista kod nas i u inostranstvu. Mi smo takođe tu da ih osposobimo kroz vežbe i fizikalne terapije za maksimalan trening i igre na evropskom prvenstvu. Biće sve u redu - kaže dr Martinović.

Ovo prvenstvo Starog kontinenta je jubilarno dvadeset peto a popularni doktor je do sada bio gotovo na polovinu ovih odbojkaških smotri.

- Biće to moje dvanaesto učestvovanje. Prvi put sam bio u Nemačkoj 1991. godine kada smo bili šesti. A pravi uspesi u odbojci počinju sa Atinom gde smo osvojili treće mesto što nam je omogućilo da posle kvalifikacija odemo na Olimpijske igre koje su održane u Atlanti. Od tada naša odbojka vodi jednu od glavnih reči u Evropi i svetu.

Propratio je Ljuban mnoge genaracije i kaže da je svaka na svoj način donela radost ljubiteljima sporta.

- Sve su generacije bile uspešne jer je svaka od njih osvajala visoka mesta. Sve u svoje vreme. Naravno, Olimpijske igre su nešto što predstavlja vrhunac a mi smo jedini ekipni sport koji se okitio zlatnom medaljom. Ta generacija sa olimpijskih igara u Sidneju će se svakako najviše pamtiti.

Za sve ove godine i decenije bilo je i radosti i tuge.

- Najviše smo se obradovali u Atini nakad smo osvojili treće mesto a najveća radost je bila kada je osvojeno zlato u Sidneju 2000. godine. To je ujedno bila i tuga i žal što to nije prolslavljeno na pravi način zbog tadašnje političke situacije koja je vladala na našim prostorima. Nije bilo dočeka na trgu pa su sa aerodroma svi otišli svojim kućama.

Obavljao je dužnost lekara i u ostalim selekcijama. Dešavalo se da po sletanju na beogradski aerodrom sa muškom selekcijom presedne u drugu letilicu sa ženskom ekipom koja putuje na sasvim drugi kraj planete. Kaže da mu je to posao ali akcenat stavlja na dogodovštine na predugim putovanjima.

- Dešavalo se da smo smo punoputa bili u cajtnotu kada smo, recimo, iz Koreje išli za Južnu Ameriku. Provodili bi na aerodromu i po desetak sati čekaujući narednu vezu za dalje putovanje. Najdramatičnija situacija je bila kada smo išli za Ameriku kada je naš, JAT-ov, avion kasnio a njihov u međuvremenu otišao na vreme! Tako je bilo i na povratku iz Portugala kada nam je iz Madrika utekao, opet poštujući red letenja, Lufthanzin avion pa smo dalji put nastavili tek sutradan u etapama. U međuvremenu nam je i istekla viza ali nam na sreću niko nije pravio smetnju.

Obišao je zemljinu kuglu nekoliko puta. Sa tih putovanja Ljuban donosi i dosta "dokaza" u vidu suvenira i fotografija pre svega sa zanimljivih destinacija.

- Bio sam na svim kontinentima ali je najisteresantnije bilo u Japanu 1990. godine. Tada sam video neke druge ljude, druge običaje i menatlitet. Delovali su tada kao da je neki bič iznad njih. Kasnije se to promenilo. Zanimljiva je i u Australija. To je svakako jedna neobična zemlja - najmanji kontinet a velika država. Neka mešavina Amerike i Evrope. Sidnej je prelep grad sa čuvenim mostom, sa operom i akvarijumima. Naravno, i Kuba zaslužuje pažnju jer je to zemlja u kojoj se mogu videti i stvari kojih nama nigde na svetu. Sve je to ovekovečeno fotografijama i suvenirima.

Za uspehe svih generacija reprezentacije Srbije priznanje pripada ljudima koji decenijama uspešno vode odbojkaški savez.

- Naš savez je jedna kompaktna celina na čijem čelu su Boričić i Milošević. Oni i njihovi aradnici su najzaslužniji što je naš Savez najorganizovaniji ne samo kod nas već i u svetskim okvirima. Uvek smo imali dobre selektore koji su ostavili svoj pečat tokom vođenja najboljih selekcija. Uvek smo, naravno, imali i vrhunske igrače - rekao je na kraju dr Ljuban Martinović.

Dr Ljuban i korektor Atanasijević foto: Stole