Ko je u utorak, 28 aprila prisustvovao godišnjoj Skupštini rvačkog kluba Radnički iz Sombora, mogao se na licu mesta upoznati sa životom, radom, problemima i nedaćama somborskih rvača,zatim načinom kako se ovaj mali klub, sa stogodišnjom istorijom, bori sa svim poteškoćama, i opstaje , postižući pri tom rezultate vredne pažnje.

Radno predsedništvo Skupštine s leva : Nenad Mitrović, Ivan Frgić,Igor Frgić i prof, Milan Marić

Iako je ova Skupština najavljena preko lokalnih novina, neki su obavešteni i lično, na sajtu kluba poziv je upućen svima koji prate zbivanja u ovome klubu i sportu uopšte, na skupu, u Sali Doma učenika srednjih škola, gde je ova Skupština održana, bilo je prisutno nešto više od dvadesetak duša, uglavnom članova prve ekipe i mlađih kategorija, trenera , roditelja i svega dva gosta. Ne znamo razloge ovako slaboj posećenosti,ali velike minuse, i svoj ne dolazak, nemogu opravdati novinari( niko prisutan), zatim ljudi iz Sportskog Saveza Grada Sombora, predstavnici Gradske uprave,treneri i sportski radnici Sombora.

Ne treba posebno nabrajati sve rezultate , spominjati imena vrhunskih takmičara , koji su proslavili ovaj klub i ovaj grad, a sam podatak, da je rvački sport u Somboru, sport sa najdužom tradicijom, jer 103 godine , koje stoje iza svega, same za sebe govore sve. Danas, rvački klub Radnički, je jedini prvoligaški klub u gradu zelenila, u kojem vredno trenira oko sedamdesetak takmičara, sa tri trenera, na čijim plećima stoji sve što se traži od jednog kluba, da bi opstao i takmičio se u elitnom društvu sa mnogo jačim, bogatijim i organizovanijim klubovima u Srbiji.

Otvarajući Skupštinu, i pozdravljajući sve prisute, legendarn rvač, trener, predsednik , i šta sve još ne u klubu, Ivica Frgić, nije se, iz pristojnosti žalio,ovima koji su bili u sali , na one koji su trebali doći, uveličati skup, uzeti reč u diskusiji, dati neki predlog, novu ideju, biti možda izabrani u neki od odbora i komisija u klubu.Svestan celokupne situacije, u kojem se nalazi naše društvo, Frgićevo izlagane usmereno je bilo na prilagođavanje stanju u kojem smo sada svi, uz konstataciju da smo najjači kad nam je najteže.Slično izlaganje je bilo i dvojice trenera,Igora Frgića i Prof. Milana Marića, koji su u nekoliko rečenica kazali kako se snalaze u raznim situacijama, samo da bi se takmičili. Često puta iz svog džepa finansiraju troškove putovanja i odlazak takmičara na gostovanje, pozajmljujući klubu, jer sredstva koja dobijaju, ne prate na vreme sva takmičenja koja Radnički ima tokom godine. Kasni se po nekoliko meseci.

Sve ove nedaće,koje prate ovaj, i slične sportske kolektive, nisu uticale, u znatnoj meri, na rezultate koje postižu. Šesta pozicija Radničkog na tabeli Savezne llige, od deset klubova, mnoštvo osvojenih medalja na Pokrajinskom i Državnom prvenstvu, govori, da se entuzijasti iz RK Radnički, uspešno nose sa svim nedaćama koji ih prate, a protivnici na stunjačama, uz sve ostale tegobe , su najmanja stvar.

Na ovoj Skupštini kluba pročitan je i finansijski izveštaj iz minulog, jednogodišnjeg perioda, a dat je i plan za tekuću godinu. Budžet kluba u prošloj godini je bio 1,5 miliona dinara,a za ovu godinu je planirano 2,3 miliona dinara. Sredstva iz budžeta grada, za cca 200.000,00 će biti manja nego lane. Kad pročitamo ove cifre, i kad uzmemo kalendar takmičenja rvača Radničkog, znajući približno troškove putovanja, opreme, takmičenja i ostalog, pitamo se , kako se to sve usklađuje, i može li se funkcionisati u tim uslovima?

Na kraju, jedno poređenje, za koje nećemo reći da su „BABE I ŽABE“. Rvanje i fudbal. Oba su kolektivna sporta, stim što se u rvanju pojedninci mogu vrednovati i istaći, pa su ponekad i pojedinačni. Rezultati fudballera i rvača, pre svega na međunarodnoj sceni (Evropska, svetska i olimpijska takmičenja) su daleko na strani rvača. Novčana izdvajanja na svim nivoima, od opštinskih do saveznih, su daleko na strani fudbala. Samo jedan podatak iz prošle godine, koji je objavljen na sportskim stranicama više dnevnih listova u Srbiji, da je jedan fudbaler Partizana,proglašen „isluženim „ u inostranstvu, dolaskom u redove crno-belih zaradio te godine 200,000,00 eura( nije on kriv). U poređenju sa planiranim budžetom RK Radnički, jedna mesečna plata fudbalera , ravna je godišnjem budžetu kluba u Saveznoj ligi, koji pokriva godišnje takmičenje ( liga, turniri) za 70 mladih ljudi.Da je kojim slučajem situacija obrnuta, verovatno bi mi imali nekoliko evropskih, svetskih pobednika u rvanju,a u fudbalu, 1966 i 1991 se neće ponoviti bar za još toliko godina, koliko je od tada prošlo.