Svedoci smo poslednjih godina neverovatnog rasta popularnosti i kvaliteta fudbala u Rusiji, a taj trend ne zaobilazi ni one najudaljenije delove na fudbalskoj mapi najveće zemlje u Evropi. U glavnom gradu Novosibirske oblasti, Novosibirsku, gradu od milion i po stanovnika već drugu sezonu svoju fudbalsku karijeru gradi i Nenad Erić, bivši golman OFK Beograda i Borca iz Čačka.
FK Sibir se takmiči u Prvoj ligi Rusije, a poslednja utakmica koju je Erić odigrao bila je u Kupu Rusije, pre par dana, protiv aktuelnog šampiona, Rubina. Iako je Erićev tim izgubio sa 2:0, 197 cm visoki golman, našao se među tri najbolja igrača utakmice (Rusi nemaju samo jednog igrača utakmice). Dvadesetšestogodišnjak iz Požege sumira utiske:
- Lepo sam se snašao u klubu, prihvaćen sam na pravi način od svih ljudi u klubu, preko igrača, i pogotovo navijača. Pravo uživanje je posle utakmica iz srpskog prvenstva, igrati svaku utakmicu pred minimum 7.000-8.000 ljudi. Nas stadion je kapaciteta 16.000 sedećih mesta, vrlo često je ispunjen do poslednjeg mesta, a ljudi na utakmice dolaze porodično, nema ograda, niti bilo kakvih incidenata – kaže Erić.

Kako si se prilagodio što se tiče poznate sibirske hladnoće?
- Ne smeta mi previše, mada pravu sibirsku zimu ja ni ne osetim. U novembru nam se završava sezona, i sve do pred kraj marta, ekipa i nije u Novosibirsku. Prvo imamo odmor, a potom se ide četiri puta na pripreme. Izmedju priprema par dana iskoristim da posetim porodicu u Srbiji – kaže naš internacionalac.

Kalendar i sistem takmičenja diktiraju vremenske prilike u Rusiji, ali i veličina zemlje?
- Putuje se dosta, i veći deo sezone nam je u avionu i putovanjima. Kad se krene na neko gostovanje igraju se po dve utakmice u gostima. Sa jednog gostovanja produžavamo pravo na drugo, a onda kod kuće dočekujemo dva rivala. Rusija je velika zemlja i svi protivnici koji su nam na 2-3 sata leta doživljavamo kao utakmice u komšiluku – s osmehom će Erić.

Veliki problem kod naših internacionalaca ume da predstavlja i nostalgija. Kod tebe nema tih problema:
- Brzo sam naučio jezik, navikao se na život u Rusiji, a u gradu ima i jedan Srpski restoran u koji često izvodim saigrače na srpske specijalitete. Nemam problema ni sa vremenskom razlikom od pet časova u odnosu na Srbiju i vrlo često sam u kontaktu sa porodicom i prijateljima – objasnjava Nenad.

O planovima za budućnost čuvar mreže Sibira trenutno ne razmišlja:
- Iako moj menadžer ima ponuda, razmišljaću o tome kada dođe vreme. Trenutno je najvažnije ono što se dešava u prvenstvu i mogućnost da se moj klub umeša u borbu za premijer ligu Rusije. Trenutno smo na petom mestu sa utakmicom manje i tri boda zaostatka u odnosu na prvoplasirani Anži. Ako nas malo sreća posluži siguran sam da možemo i na sam vrh –završava Nenad Erić.