Pobedom nad Timokom, direktnim konkurentom u borbi za opstanak, Inđijci su ostvarili istorijski uspeh. Pogodak koji je, bukvalno u poslednjim sekundima utakmice, postigao Predrag Jović, bio je znak za veliko slavlje. Imali su razloga za radost izabranici trenera Miloša Veselinovića. Podelili su je sa odanim simpatizerima koji su zajedno sa njima do poslednjeg sudijskog zvižduka strepeli za konačan ishod. Utakmica, koja je za oba aktera imala značaj odsudne bitke, nije donela posebno lep fudbal. Ophrvani značajem bodova akteri nisu „umirali u lepoti“ što je bilo sasvim razumljivo i opravdano. U ovakvim trenucima takmičarski rezultat stavlja se iznad svega. Ne može se međutim poreći da je utakmica obilovala uzbuđenjima. Bilo ih je napretek.

Svi učesnici ovog istorijskog meča dali su svoj maksimum. Susret je protekao u žestokom tempu, bespoštednoj borbi, dva podjednako kvalitetna protivnika. Prava je šteta što je jedan od njih morao da se pomiri sa činjenicom da će od naredne jeseni prvoligašku scenu zameniti takmičenjem na srpskoligaškim terenima. Odajući puno priznanje direktnom rivalu za iskazanu borbenost i požrtvovanje,fer i korektan nastup,  posvetili su se odmah po okončanju susreta zasluženom slavlju.

Darko Lemajić, prvi strelac ekipe,izgarao je kao i svi ostali. Nije mu se posrećilo da svoju igru kruniše pogotkom iako je za to imao nekoliko prilika ali je zalaganjem dao pun dioprinos da se stigne do najznačajnije pobede u utakmici decenije.

„Ne mogu da opišem radost zbog ostvarenog trijumfa. Žarko smo želeli da se pobedom izborimo za pravo da i naredne sezone nastupamo u prvoligaškoj konkurenciji. Ogroman značaj utakmice itekako je imao uticaja na kvalitet igre. Silno smo želeli da dođemo do bodova. Imali smo naspram sebe protivnika kojeg su u ovoj utakmici rukovodili isti motivi. Nije se sve na terenu odvijalo onako kako smo želeli ali je na kraju ipak završeno na najbolji moguć način. Kada smo na početku prolećne polusezone najavili pohod ka sigurnoj zoni malo ko je verovao u konačan uspeh. Ogroman zaostatak u odnosu na najbliže konkurente nije delovao obećavajuće. Vođeni silnom željom upustili smo se u misiju za koju su govorili da je nemoguća. Na najbolji način demantovali smo sve skeptike. Dugujemo posebnu zahvalnost onima koji nas nisu napustili u najtežim trenucima, našim najodanijim pristalicama, navijačima koji su verovali u nas i kada nam nije sve išlo sve po planu. Njima posvećujemo ovu pobedu“ blistao je od sreće Darko Lemajić nakon završetka utakmice.

Strelac gola odluke Predrag Jović nije krio zadovoljstvo zbog postignutog. Pouzdani štoper uz disciplinovano izršavanje odbrambenih zadataka nalazio je prostora da se pridoda napadima ekipe. U poslednjoj napadačkoj akciji našao se na pravom mestu i glavom uspeo loptu da pošalje u nebranjeni deo mreže, do tada nesavladivog, čuvara mreže Zaječaraca Jovanovića.

„Neizmerno sam srećan. Nije bilo ni malo lako izboriti se za pobedu koja znači spas. Bila je ovo najbolja nagrada za sve učinjene napore. Još nismo svesni kakav smo podvig načinili. Nakon blede i neubedljive jeseni usledilo je proleće koje smo obeležili do sada nezabeleženim rezultatskim bilansom. Trebalo je sve to ipak potvrditi pobedom u poslednjem susretu. Bila bi neviđena šteta da smo ispustili šansu koja nam se ukazala. Protiv čvrste,borbene ekipe Timoka morali smo da jurišamo na pobedu od prvog sudijskog zvižduka. Istovremeno morali smo budno da motrimo na neugodne protivničke napadače.I nama i gostima iz Zaječara samo pobeda je značila opstanak. Nismo klonuli duhom u periodima kada nam nije sve išlo onako kako smo zamislili. Nošeni bodrenjem sa tribina trudili smo se da stignemo do pogotka. Nije nas htelo. Tokom čitavog susreta. Činilo se u pojedinim trenucima kao da su noge od olova. Ipak želja je nadvladala umor pa smo do kraja istrajali. Moram istaći da sam neobično ponosan što sam uspeo da postignem gol odluke. Pamtiću taj trenutak dok sam živ. Ne želim posebno da ističem lični učinak. Zasluge za ostvarenu pobedu podjednako pripadaju svima. Znaćemo na pravi način da proslavimo ostvareni uspeh“ nije krio zadovoljstvo Predrag Jović, Obrenovčanin u redovima Inđije.

Ispraćeni burnim aplauzom pristutnih gledalaca nisu skrivali suze radosnice. Pobedničko slavlje sa terena prenelo se u svlačionicu. Nakon toga zajedno sa članovima klupskog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Upravnog odbora Slavkom Puvačom, uz zvuke tamburaške muzike, nastavili su sa slavljem. Veselju i razdraganosti nije bilo kraja. Do sitnih jutarnjih sati orila se pesma u restoranu Park u obližnjoj Beški gde su, primajući čestitke za ostvareni istorijski uspeh, fudbaleri i članovi stručnog štaba razdragano komentarisali detalje burne završnice prolećnog dela prvenstva a  naročito sa poslednje utakmice.

Radost sa igračima podelili su Goran Ješić, potpredsednik pokrajinske vlade Vojvodine, nekadašnji prvi čovek Opštine i predsednik Kluba. Bio je prisutan i Petar Filipović aktuelni predsednik inđijske opštine kao i nekoliko članova Opštinskog veća, predstavnici javnog života inđijske opštine i opštinske fudbalske organizacije. Svi zajedno ukazali su na podvig nezabeležen u klupskoj istoriji i blistavu perspektivu podmlađenog sastava pred kojim je lepa budućnost.