Šteta što na početku vanredne Skupštine našeg najpopularnijeg i najtrofejnijeg fudbalskog kluba Crvene zvezde nije otpevana i aktuelna himna «Dotakli sam dno...»- života, fudbala, poštenja ili licemerja, sasvim svejedno. Jedna od četiri institucije zemlje Srbije se urušila, praktički nema je nigde.

Kad je bal – nek je bal. Sveopšti zaključak neutralnih posmatrača, dakle novinara bio Curkus u zvezdi. Skandal majstora koliko i prisutnih delegata i gostiju, više nezvanih nego zvanih. Nedostajala samo čerga.

Primećeno, čak i zabeleženo da nije bilo nikog iz srpske kuće fudbala, ni najbližeg komšiluka. Čak i savezni kapiten Radomir Antić imao važnija posla. Zorana Bingulca, podpredsednika FS Srbije i Dušana Savića, direktora nekakve trenerske škole istog tog FS Srbije ne računamo, podsećali kao kukolj u čistom zvezdinom žitu (malo morgen).

Konačni rezultat poznat i vrapcima na grani: u atmosferi daleko od imena kluba Dobrivoje Tanasijević alijas Den Tana izabran je za predsednika FK CRvena zvezda u narednom petogodišnjem mandatu. Od 76 članova skupštini je prusustovalo 62, ruku je «za» podiglo njih 45, devetoro, među njima i predstavnici «delija» je bilo antiprotivno, dok je šestorica neodlučno vrtelo glavom. 

Novinski papir trpi sve. Istog dana na susednim stranicama Sportskog žurnala dve vesti, prva Den Tanina «ispravka» da nije rođen 1933, već dve godine kasnije i da je «rosno mlad» tek zagazio u 74.godinu života, druga Dušan – Duda Maravić, nekadašnji igrač ovog kluba, naredne godine odlazi u fudfbalsku penziju, po propisima svetske fudbalske federacije prestaju mu, kao našem dugogodišnjem ambasadoru (dve decinije i «kusur» bio delegat na utakmicama) prestaju sve fudbalske aktivnosti kada napuni 70 godina života.

O tome kako su na Skupštinu došle pojedine zvezdine legende, zna se sve, ili gotovo sve. Nejasno samo ko je naredio da se postavi nekakav novi Berlinski zid. Nigde ni napisano, još manje rečeno da li je neko od članova skupštine bar pocrveneo kad već nije ponudio i to neopozivu ostavku. Za vreme njihovog mandata i, navodnog vladanja klubom, promenjene tri fudbalske vlade, jedna neuspešnija od druge. 

Anegdote kojima su pokušali da zabave prisutne Den Tana i Dule Savić – o taksistima (prvom sreću u izboru poželeo partizanovac, drugom zvezdaš obećao da će se, zbog stanja u klubu ispisati) u domenu crnog, na žalost brojne armije nevidljivih navijača istinitog humora. Pričalo se prošle, pogotovo ove sezone da bi zvezdi pojačanja bolje od Dike (Stojanović) i Bunje (Bunjevčević) odabrale ljute komšije. Manje bi, za dobrobit kluba fulali.

Odabrao je novi predsednik i deo svog upravljačkog aparata. Desna ruka će mu biti Vladimir Jugović, narod nema amneziju – bio je to, u početku i Draganu Stojkoviću – Piksiju. Biće zanimljivo kako će funkcionisati vođenje kluba na daljinski upravljač, jer je Den Tana jednom nogom sa one strane Velike bare, a Jugović sa obe u Austriji. Kao da im Piksi, a družili su se, nije pokazao u Savezu pa klubu da je to nemoguća misija.

Novi – stari član, trenutno osmerca na kormilu zvezde je i Marko Mišković, kao kormilar. Predsednik je pun ko brod, a tek naslednik vlasnika pola zemlje Srbije. Iako su i do sada «popovali» to se na žiro računu kluba nije videlo. 

Zar nije bilo logično da se na saboru, kao najvišem organu kluba bar čuje koliko je nekad jedna od najrentabilnijih srpskih firmi zabrazdila i to u dinar ili evro. Ne događa se, u poslednje vreme svaki dan da žiro račun kluba bude deblokiran.

Dragan Džajić prvi dvostruki predsednik, skupštine i upravnog odbora je radio kako je znao, umeo i mogao, njegov imenjak i naslednik iz Niša driblao sve od reda i to bez lopte, prodajući i Kurtu i Murtu. Poslednjem predsedniku Toplici Spasojevići, novine kažu da se pripremio nije dozvoljeno da ispod svog devetomesečnog, rezultatski i u svakom drugom pogledu neuspešnog predsedničkog mandata podvuče crtu. Negde je pisalo (nije demantovao) da je od Pisksija «u miraz» dobio dug od 13,7 miliona, ne dinara već evra neto, a da svom nasledniku ostavlja tri više, uz potraživanja od prodaje Milovanovića (1,5) i Kastilja (2 miliona).

Zvezdo na niske si grane spala kada je važnije ko će ti biti predsednik nego ko će te predstavljati na terenu. Ispade da su fotelje važnije od terena. Ko se danas seća Čedomira Petrovića, kada je i u vreme Zvezdinog pohoda na krov Evrope i Sveta malo ko znao da je on predsednik. A i zašto bi kada su sve konce vukla dva direktora, «Cvele» .- generalni i «Džaja» - sportski.

Tim iz tog perioda, čak i deset, pa i dvadeset godina ranije pravi zvezdaši znaju i danas – napamet. Onaj koji je igrao onomad, u sredu ili nedelju, samo uz pomoć izveštaja sa utakmica. Priliku da obuku dres Crvene zvezde nisu dobile samo francuske sobarice.

Ko je kriv za stranputicu kluba koji je godinama i decenijama bio uzor dobrog vođenja i vladanja. Novo političko okruženje u kome se komšiluk bolje snašao. Imao je ljude na vodećim pozicijama, od pokojnog premijera Mirka Marjanovića na dalje, imala je i Crvena zvezda. Postoji mala razlika tamo su davali , ovde uzimali, ili se samo slikali.

Drugo privatizacija, tačnije predstojeće «čerupanje» klubova. Za tajkune, koji su pijavice oproban recept je – što gore to bolje, pardon jeftinije.

Upozoravali su mnogi kad je brod počeo da tone da Crvena zvezda nema nikakvu viziju, da glavinja, dovodi i otpušta sponzore. Kakva uprava takav i klub – nikakva. Obična ikebana.

Oduvek je Crvena zvezda bila prva violina. Zašto i to ne reči čak i miljenik vlasti. Danas, za neverovati poslednja rupa na svirali.

Kada se birao poslednji, aktuelni predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić Crvena zvezda nije imala svog kandidata, ali ni stav. Jedina je ostala uzdržana. Biran je Milan Tomić za predsednika Zajednice superligaša, brzo pričitan «nit smrdi nit miriše» - danas strano telo u klubu.

Ne tako davno, posle «bežanije» Zvezdana Terzića neko vreme Savezom rukovodio Odbor za hitna i manje hitna pitanja. Kao gost pozivan i predssednik Crvene zvezde Spasojević sa pravom da priča – ne i odlučuje. Ne liči li i to na ikebanu.

Društvo mu pravio i tadašnji generalni sekretar kluba Zoran Damjanović, pre toga na istoj funkciji u Savezu. Fin, sposoban, učen «čova», brzo shvatio da mu u Crvenoj zvezdi nije mesto. Nije želeo da bude obična moneta za podkusurivanje.

Najveća mrlja srpskog fudbala je način na koji je uhapšen Dragan Džajić. Ponavljamo ne razlog već način. Niko ne bi imao ništa protiv da odgovara ako je kriv, ako za mutne radnje postoje dokazi. Ovako neko trenirao strogoću, ubirao poene, čistio teren za sebe. Da je drugačije sa one strane brave bi se, pre Džaje našli Žarko Zečević. Ivan Ćurković, Zvezdan Terzić... sa mnogo više putera na glavi. Umalo da zaboravimo i Cecu Ražnatović o čijoj je krivici dokaze pojela maca i kancelarijski sto jednog ministra «kapitalca».

Priča da je sve krenulo od «Insajdera» za one koji se zakoščavaju na leđa. Postojalo i pre toga lepo i to pisano «štivo». Bivši službenik Partizana Slobodan Milosavljević je, pre više od jedne decenije u knjigu, bez šifri – Najveće mućke čelika Partiuzana u poslednjoj deceniji pobrojao «grehe» Zeke i Ćureta. Ako je posto tačno iz knjige o sjaju i bedi srpskog sporta, izdanje Tabloida, pre tri godine je strašno. Materijala za onog ko je hteo da «čisti» naš fudbal u knjizi Fudbalska mafija u Srbiji, bar na svakoj drugoj strani. U obe ime Dragana Džajića gotovo da i nije spomenuto, neka druga (nije im falila ni dlaka sa glave) na svakoj četvrtoj.

Dokaz više na koliko je niske grane spala Crvena zvezda. Da je to bar senka od nekadašnjeg fudbalskog diva stala bi u odbrani i zaštitu svog «zaštitnog znaka». Za nevericu svi «oprali ruke» utrcanom frazom – nek državni organi rade svoj posao, mi ćemo svoj. Ne rade ga ni jedni ni drugi.

Zanimljivi i navijači. Nisu imali svog kandidata. Onog iza koga bi danas stali, a to je Dragan Džajić su, ne tako davno «prodali», za sitne privilegije. Da se ispravimo, da ne uvredimo pola Srbije, statistika kaže da toliko brojaka simpatiše «crveno – bele» ispravljamo adresu – vođe «Delija». Ako je nešto dobro u njihovoj «alergiji» prema novom predsedniku je to što su najzad shvatili da su bili u zabludi.

Shvatiće, nije kasno i drugo da Crvena zvezda nije na prodaju, bar ne po oprobanom receptu. Nije ona ničija dedovina, najmanje onih koji su se «nafatirali» para, preko noći. 

Nikom pametnom nije jasna farsa oko izbora, ne smo predsednika Crvene zvezde, na skupštini kada je on «cementiran» u nekakvoj radnoj grupi. Još manje je svarljiva demokratska teza da je veliko zlo ako ljudi imaju koga da biraju . bar dvojicu kandidata. Bilo bi im mnogo jasnije kada bi umesto ljudi birali programe. Ispadoše Skupštine, nije uvreda već gola istina skupovi običnih klimoglavaca.

Najružnije je ono što se dogodilo pre same skupštine, kada se grupa fudbalera koji su bili neko i nešto ne samo u Zvezdi već i našem fudbalu morala na silu da uđe u svoju drugu kuću. Da nije bilo njih ne bi bilo ni jučerašnjih navijača, danas običnih šićarđija i fudbalskih profitera.

Zoran Bingulac bi, da je i on izabran bio promašaj. Videlo se to najbolje kad je postigao novi autogol rekavši da bi se po izboru zahvalio na poverenju i štafetu prepustio onome ko je zaslužuje Draganu Džajiću. Ne liči li to na čistu politiku (zovu to i demagogija) i prodavanje roga za sveću.

Bio je i moj prijatelj i nekadašnji idol Dule Savić u Crvenoj svojevremeno u svom klubu i to na odgovornom mestu. Nije (u)radio ništa, Bata Đora je bio prosečan igrač, još prosečniji trener, proslavio se ipak kao fudbalski rukovodioc , doktorirao je lobiranje za druge (pardon sebe).

Nismo zaboravili ni poslednjeg ili prvog iz «kvarteta» prekobrojnih Vladimira Petrovića – Pižona, četvrtu Zvezdinu zvezdu. Posle fudbalske okrenuo se trenerskoj karijeri, dobio na vreme priliku i u svom klubu. I danas mu je mesto u klubu, ako ništa drugo ono bar kao počasnom gostu na svim skupovima, kao i Dragoslavu Šekularcu.

Možda se kroz sudbine prve zvezdnine zvezde može najbolje oslikati nizbrdica nekadašnjeg Golijata, sadašnjeg Davida iz Ljutice Bogdana. Rajku Mitiću su kao igraču i čoveku skidali kapu, navijači svih klubova, bez obzira na boju klupskih obeležja i rivalitet, kad se preselio u legendu nije mogao da dobije ono što zaslužuje da stadion ponese njegovo ime. Žalosnije od toga, nesuđeni «kumovi», bilo ih je više nisu iz kluba. Bez terksta i sluha su ostali i veterani, ta ne najbrojnija ali svavako najzaslužnija grupacija kluba.

Peta Zvezdina zvezda Dragan Stojković – Piksi , ako ćemo pravo je isfabrikovana, «tipovana» iz čisto marketinških poteza. Bilo je u njegovoj generaciji igrača koji su odigrali više utakmica, osvojili više trofeja. Stali su veterani, pre tri godine iza Piksija, kao predsednika. Ovoga puta pravi kameleoni bili za Bingulca, oni ga uostalom i predložili pa se predomislili. Nešto kao «puj pike ne važi». Koga zanima može prebrojati i koliko ih je u Skupštini. Iznenadiće ih rezultat. 

Po svemu sudeći bilo bi im bolje da se drže počasne lože, da prebiraju po uspomenama. Ostaće u lepšem sećanju, niko ih neće zloupotrebljavati.

Crvena zvezda je, to priznaju i najokoreliji navijači spala na najniže grane od osnivanja. Nekad nezamislivo, danas svakodnevna pojava prljav veš u javnost izlazi svakodnevno. Da je u pitanju javnost rada ni po jada- Nije – čisto «olajavanje.»

Poslednja prilika da se povuče «ručna» zaustavi erozija onoga što je decenijama stvarano propuštena je. Nije na skupštini bilo dva kandidata, ali su zato bile dve struje. Navijači, bar oni koji se predstavaju kao vođe, su javno iskazali nepoverenje «spasiocima». Videće se to već na prvoj narednoj utakmici, ako u međuvremenu ne zaključe da je navijanje iz fotelje udobnije.