Dvomesečna pauza između dve polusezone, u mnogim klubovima je iskorištena da se sumiraju rezultati iz jesenjeg dela i da se naprave programi i planovi za nastavak prvenstva u prolećnoj sezoni.Mnogo je klubova koji su sa velikom mukom priveli kraju minulu jesen , hrvali se sa nestašicom sredstava za normalno funkcionisanje kluba, jedva izgurali do kraja , a evo, na pragu su nove nedaće, i nastavak briga oko funkcionisanja klubova u prolećnom delu. Neke ekipe su menjale neke članove uprava, negde su promenjena i cela rukovodstva, treneri su podnosili ostavke (ne zbog rezultata, bar u većini slučajeva), napuštali su klubove najčešće iz jednog jedinog razloga, zbog sve težeg stanja i nedostatka uslova za normalan rad.

Ovo, neodrživo stanje u našem fudbalu se nastavlja, do suštinskih promena neće skoro doći, a fudbal će se i dalje igrati, možda ne baš u svim sredinama, jer ni do sada se nije igrao u mnogim selima, ali će ga ipak biti. Biće ga u prvom redu zbog ljudi koji ga vole i kojima je on, ono čuveno : NAJVAŽNIJA SPOREDNA STVAR NA SVETU. Samo zahvaljujući takim entuzijastima, buba-mara će leteti po livadama i igralištima mnogih mesta. Mnogi mladi ljudi neće ostati uskraćeni ljubavi prema hobiju kojega su izabrali, jer uvek ima onih koji svoju žrtvu ne vide iza svih dobrih stvari koje čine za druge, zbog njihovog zadovoljstva. Svako mesto, i svaki klub, ima u svojim redovima bar jednoga koji" vuče",( kako bi se reklo), poteze , samo da bi klub ostao. U prilog tome, nedavno sam čuo jedan primer kako se snalaze ljudi da bi očuvali klub, da bi mladima pružili priliku da se bave sportom, i da se u najmanju ruku sklone sa ulice, te da se spreče sve ružne navike pojedinaca koje mogu da utiču na njih. 

Ukratko rečeno : klub je ostao bez trenera. Razlozi su brojni. Ekipa ne može u nastavak prvenstva bez trenera. Jasno, razumljivo. Klubska blagajna je prazna, ima i sitnih dugova. Nastavak iziskuje nove probleme i troškove. Kako dalje ? Onaj ko se ne može složiti sa tim,da se nastavi bez trenera, da se ulazi u nove, druge probleme, nalazi rešenje. Sakuplja upravu i daje predlog: Nas pet (iz uprave), svi po 20 evra, i eto stotke. Plata za trenera. Biće tako pet meseci, dok se ne nađe drugo rešenje

!Doći će trener, ne zbog plate, nego zbog ljudi koji su slični njemu, entuzijasti, zaljubljenici, istinski ljubitelji fudbala...Plata, ko plata, otići će na gorivo(bar veći deo), a ostaće i živiće ljubav, i to ona koja spaja , zbližuje, ljubav među ljudima koja je važnija od bilo čega drugog.

Stoga, i dalje treba voliti fudbal,a još više od toga treba ceniti ljude koji ga vode, i to one prave, istinske, za koje znamo da se fudbalom bave samo iz hobija i ničeg više.