Inđijska fudbalska jesen nije donela mnogo lepih zbivanja. Tek jedanaest osvojenih bodova i poslednje, šesnaesto, mesto na prvenstvenoj tabeli Prve lige niukom slučaju ne zadovoljavaju ambicije fudbalske sredine sa bogatom tradicijom. Imali su Inđijci uspona i padova tokom osam decenija duge istorije kluba. Bivalo je teških trenutaka, kriznih godina tokom kojih su morali da se mire sa osekom rezultata, seobom u niži stepen takmičenja. Umeli su uvek da nađu izlaza i vrate se tamo gde im po svemu pripada mesto. Protekla polusezona nije donela mnogo radosti na rezultatskom planu.Podmlađeni sastav nije uspeo da iznese breme na svojim plećima. Mršav bodovni saldo nije pak na odgovarajući način odslikao pravo stanje. Imaju u svojim redovima zeleno beli kvalitet koji su nagovestili u većini susreta.

Dušan Milovanović

Nedostatak iskustva, koncentracije ali i sportske sreće, dobrim delom, uslovio je ovakav rasplet. I pored neadekvatnog rezultatskog bilansa nekoliko igrača je nastupima skrenulo pažnju ukazujući da se na njih može ozbiljno računati, da zavređuju tretman aktera prvoligaške scene. Jedan od njih je i Rade Pejić (23). Igrač koji je letos pristigao iz rumskog Slovena, kluba koji se takmiči u Sremskoj područnoj ligi, velikim koracima stupio je na prvoligašku scenu. Jedini je od igrača u zeleno belom dresu ostvario stopostotni učinak. Odigrao je Rade Pejić svih 15 utakmica jesenjeg dela prvenstva, na terenu proveo svih 1350 minuta. Uspeo je za to vreme da postigne dva pogotka iako igra na poziciji desnog beka.

Ostvario je prosečnu ocenu učinka 6,68. Za debitanta na prvoligaškoj sceni sasvim solidan učinak. Rođeni Inđinčanin, fudbalsku karijeru započeo je u mlađim kategorijama Inđije. Nije kao mlad igrač imao strpljenja da sačeka priliku da zaigra u matičnom klubu. Potražio je šansu u nižerazrednim klubovima iz okoline. Jedno vreme naastupao je u redovima Palića na srpskoligaškoj sceni. Najduže je ipak proveo u među Rumljanima. Nije bio odlučan da i ranije prihvati poziv za povratak u matični klub. Prelomio je tek prošlog leta. Nije se pokajao.Nametnuo se požrtvovanošću i upornošću pa je zadobio poverenje tadašnjeg trenera Zorana Govedarice i od početka prvenstva zauzeo mesto u startnoj postavi. Ništa se nije promenilo u Pejićevom statusu i nakon promene trenera. Imao je kredibilitet i kod novog šefa struke Predraga Pejovića pa je na kraju jeseni mogao da se pohvali stopostotnim učinkom.

„Osvarilo se ono što ni u snu nisam mogao da zamislim. Došao sam letos u klub u kojem sam načinio prve korake uz želju da radom i zalaganjem pokušam da izborim status prvotimca. Bio sam prijatno iznenađen kada sam od samog starta zadobio puno poverenje i našao se u startnoj postavi. Nastojao sam da se što pre uklopim. Naravno da je u početku bilo debitantske treme ali me je nosila želja za dokazivanjem. Iz utakmice u utakmicu sticao sam potrebno samopouzdanje. Punu podršku dobijao sam od starijih saigrača. Bilo je sigurno i oscilacija u igri ali u celini moram biti zadovoljan debijem na prvoligaškoj sceni. Počeo sam na poziciji desnog beka. Jedno vreme igrao sam i u veznom redu, sve u zavisnosti od zahteva stručnog štaba. Vratio sam se u završnici prvenstva na poziciju ofanzivnog beka. Smatram da mi mi ova uloga najbolje odgovara. Najboljom partijom smatram utakmicu u Smederevu. Jedinu pobedu na gostovanjima izvojevali smo upravo u gradu na Dunavu. Postigao sam pogodak kojim smo trijumfovali. Bilo je još solidnih nastupa ali i oscilacija u igri. Prvoligaško takmičenje bilo je za mene velika nepoznanica. Ogromna je razlika između utakmica područnog ranga i nastupa na prvoligaškoj sceni. Zbog svega sam prezadovoljan prvom polusezonom koja je bila za mene probni balon. Period privikavanja sam, po ličnoj oceni, uspešno prebrodio“.

Polusezona nije bila rezultatski uspešna?

„Nezavidan plasman i loš bodovni saldo ni izbliza ne odgovaraju potencijalu kojim ekipa raspolaže. Prikazane igre bile su na znatno višem nivou od osvarenih rezultata. Igrali smo solidno. Nismo ni u jednom susretu nadigrani. U najmanju ruku bili smo ravnopravan partner svim rivalima.Kao po pravilu gubili smo važne bodove u završnici susreta i to, na veliku žalost i razočarenje vernih simpatizera, na domaćem terenu. Nedostatak koncentracije ali i sportske sreće u odsudnim momentima u mnogome je doprineo da na kraju zauzmemo poziciju sa koje dočekujemo proleće. Moram priznati da je prvoligaško takmičenje dosta ujednačenog kvaliteta. Nema velike razlike među ekipama. O trenutnom plasmanu odlučivale su nijanse što ovo prvenstvo čini zanimljivim i obećava punu uzbuđenja u nastavku“.

Šta očekujete od prolećne polusezone?

„Pre svega ću nastojati da predanim radom,angažovanjem i zalaganjem tokom priprema zaslužim da održim status prvotimca, da igrama u toku prolećnog dela prvenstva popravim utisak i još više pridobijem simpatije gledališta koje je tokom čitave jeseni bilo uz mene. Bodovna zaliha je zaista skromna ali razlika u odnosu na najbliže konkurente u borbi za opstanak nije nedostižna. Imamo iza sebe dobro iskustvo. Ne bi smeli da nam se dogode propusti poput onih iz jesenjeg dela. Nismo klonuli duhom. Nije nas napustila nada. Gledajući raspored prolećnog dela uveren sam da bismo mogli da se upustimo u borbu za očuvanje sadašnjeg statusa. Uz nekoliko pojačanja koja će klupsko rukovodstvo angažovati i uz odgovarajuće pripreme proleće bi trebalo da nam donese mnogo više radosti. Nastojaću da se ličnim angažovanjem uklopim u ovu novu orijentaciju„ naglasio je Rade Pejić.