Tragom vesti o navodnim i navodno zabrinutim navijačima pokretačima peticije za smenu trenera Slobode! Pompezno prenoseći svaku lošu vest vezanu za Slobodu, naslađivačkim tonom koji ne može da sakrije, kao retko koji drugi dopisnik iz nekog grada u Srbiji, dopisnik Sportskog Žurnala iz Užica, gospodin Žeravčić, poslao je svojoj beogradskoj centrali vest kako tobože navijači prave peticiju za smenu šefa struke Ljubiše Stamenkovića. 

Prethodno kolo je u Jagodini bilo gotovo 40 najtvrdokornijih slobodaša, koji iz nedelje u nedelju bodre svoj klub. Tamo se ništa nije potpisivalo! Nije ni u prepunom Sport - Cafeu, gde se takođe glasno navijalo za crveno - crne uz TV prenos. Neće se potpisivati ni na Begluku sutra, jer imamo preča posla. Raznorazni potpisi lako se mogu prikupiti na mlečnoj pijaci, na štandovima sa sirom i kajmakom, na Buvljaku, u zadimljenim kladionicama, kafićima...

Teška su vremena. Ima mnogo nezadovoljnih. Nezadovoljni su ljudi i samim sobom. Frustrirani. Treba negde i potrošiti vreme ako ste besposleni, naći sebi smisao postojanja.

Nezadovoljni smo bili i mi, navijači Slobode. Na današnji dan pre tačno pet godina, ista družina koja je u prošlu nedelju bila pod Đurđevim Brdom u doskorašnjem Svetozarevu, sa puno nade otputovala je nešto severoistočnije, na noge Inonu iz Požarevca... Epilog znaju svi slobodaši. Možda bi trebalo samo malo podsetiti namrgođene potpisnike i dopisnike, ako su tada i marili za Slobodu.

Ne sećamo se iz tog perioda pokretača peticije, ne sećamo ga se sa gostovanja, niti se sećamo da je u skorijoj istoriji na bilo koji način pomogao klubu ili promovisao ga u pozitivnom kontekstu u bezbroj akcija koje su organizovali navijači Slobode sa svih tribina.

Ne, nismo stali posle Inona! A bilo je još Požarevaca, Kostolaca, Petrovaca, Klubaca... Nismo stali, legali smo u krevet svaku noć sanjajući, a TO jutro je konačno došlo! Mi živimo san! E ne damo TO naše jutro i naš dan! NE DAMO!!!

Inon danas ne postoji, kao ni Metalac iz Kraljeva i još neki klubovi, a neki su u trećem ili četvrtom rangu takmičenja. Sloboda, sa druge strane, zaostajući za državnim prvakom 11 bodova, pod reflektorima dočekuje još jedan veliki srpski klub, kruševački Napredak. Čeka nas klasika. Vrhunski ambijent, sjajna muzika sa razglasa i neizvesna, otvorena i luda utakmica, jer, Sloboda igra fudbal. Ne znam šta nam treba još. Možda bi, da nije Piskavca, prekjuče na aerodrom Ponikve sleteo Manchester City, a Slobodini klinci viorili na centru mušemu u obliku lopte sa zvezdicama. Ali mi smo Užičani. Našao bi se opet neko nezadovoljan i priložio za neku svrhu potpise skupljene po zelenim pijacama i buvljacima, tražeći klempavi pehar Lige šampiona.

Pitali smo i predsednika Slobode Dragana Subotića za mišljenje, jer peticija je navodno njemu namenjena. Subotić je bio jasan i konkretan:
"Ako neko ima dobru i jasnu strategiju razvoja Kluba u narednom periodu i za to obezbedi konkretna finansijska sredstva, mislim da neće imati mnogo problema da preuzme Klub i nakon toga donosi odluke!"

Vratimo se našem snu!
Poslednji put smo igrali sa Napretkom na Đurđevdan 1995. Bilo je tvrdo, a onda je u 93. Ivan Vukomanović zabio glavom prema vrtiću Neven. Potpisujemo odmah isti scenario i za sutra! Valja nadoknaditi ono što su nam ukrali Grujići, Spasići, Santrači, Dimitrijevići... Zato, sutra svi u crveno crno, i na svoja mesta! Igra Sloboda!