Ova utakmica se može posmatrati kao nastavak urnebesnih duela Slobode i Radničkog. Sloboda nije pobedila u dva poslednja duela na domaćem terenu. Pretprošla utakmica u Užicu koštala je Slobodu "evrope", a prethodna epizoda donela je probleme i tenzije od kojih se klub još uvek nije u potpunosti oporavio. Ovog puta je ne samo užička, već i beogradska fudbalska javnost brujala o nekakvom vraćanju nekakvih bodova, jer podsetimo, Radnički je proletos obezbedio opstanak pobedom 0:2 u Užicu, o čemu se dugo potom pisalo i pričalo. 
Da o tome nema ni govora jasno je bilo svima onima koji su ekrane televizora i dim kladionice zamenili svetlošću reflektora na do perfekcije utegnutom Begluku.

Radnički je u Užice došao bez najboljeg igrača, bivšeg Slobodinog veziste, Bojana Beljića, koji je odradio suspenziju zbog crvenog kartona u kup utakmici u sredu. No i takav Radnički, čini se, nije ni malo slabija ekipa od Slobode, naprotiv, što su Kragujevčani i dokazali dominacijom u ne malom delu utakmice.

Stamenković je ovog puta izvukao maksimum iz igračkog kadra: 


................... Ranković .....................

Vasilić ... Lovrić ... Gojković ... Pejović

........... Knežević ... Pilipović .............

Babić ..................................... Žeravica

..................... Tiago ........................

...................... Okuno ........................


Sloboda je krenula napadački, hrabro, kako uostalom igra na svakoj utakmici, i u prvih 20 minuta dominirala na terenu. Išao je pas, Tiago se vratio u igru, Vasilić uz ofanzivne akcije popravio i defanzivu, a novi kvalitet doneli su fenomenalni Babić i Žeravica. Babić je za razliku od mlakog nastupa na Banjici pokazao sve što se od igrača u Užicu očekuje. Nekoliko fanatičnih uklizavanja uz osvojene lopte, kao da igra najvažniju utakmicu u karijeri,inteligencija i kontrola lopte u stilu Marka Ljubinkovića, bili su i više su nego dovoljni da već nakon prvih 15 minuta zasluži ovacije sa tribina. Žeravica je prvi put nastupio kao starter i odmah uzvratio repertoarom koji smo nekada gledali od Bojana Beljića i čini se da će biti dostojna zamena. Već u 8. minutu povukao je po levoj strani i raspalio sa nekih trideset metara u suprotan rogalj gola nemoćnog Čančarevića. Gol kakav odavno nismo videli u Užicu, lopta je "propala" tačno gde treba. Osim toga dobro je kontrolisao loptu i bio izuzetno borben, ofanzivan. Ako uzmemo u obzir da su ovo prve jake utakmice za Babića i Žeravicu, nakon duže igračke pauze, možemo se nadati još bolim partijama u crveno-crnom dresu.

Sloboda je nastavil da napada, ali su gosti polako ulazili u utakmicu i može se reći poslednjih 25 minuta prvog dela dominirali na terenu. Posebno su opasni bili u prekidima. Šest kornera, od kojih je svaki bio opasan, ledili su krv u žilama slobodašima koji su znali snagu Radničkog, ali i činjenicu da su ova i naredna utakmica kod kuće sa OFK Beogradom možda i poslednja šansa za mirniji nastavak prvenstva. Sloboda je sigurno najniža ekipa u ligi nakon odlaska Bajića, pa je dosta posla prilikom protivničkih kornera spalo na, može se reći, igrača utakmice - Dejana Rankovića. Bio je fantastičan na visokim loptama, nekada i previše hrabar, uz samo par sitnih greški, koje je kompenzovao spasavajući mrežu u više navrata. U nekoliko naleta, posebno nakon prekida gostiju, Slobodi je "viso gol u vazduhu", ali uz dosta sreće i borbenosti, mreža je sačuvana. U jednoj situaciji fudbaleri Radničkog su tražili jedanaesterac, kada je Lovrić čini se igrao rukom, ali je Veselinović bio neodlučan. Tome je možda doprineo i faul lukavog Spalevića dve sekunde ranije, kojim je omogućio da lopta dođe do njegovog saigrača. Gosti su izveli i dva opasna slobodnjaka, ali je Ranković bio siguran na golu.
Sloboda je u par navrata probila po krilima, ali su Tiago i Pejović odigrali slabe završne pasove u šesnaesterac. Kapiten Vasiliće je snažno tukao iz šesnaesterca iskosa sa desne strane, ali je Čančarević odlično odbranio. Zvižduk u pravi čas za kraj poluvremena.

U drugom delu Radnički je pokazao zavidan kvalitet, a Sloboda prepustila dobar deo terena, pokušavajući dubinskim loptrama na omalenog Okuna da prenese igru na polovinu protivnika, vrebajući svaku priliku za kontranapad. Gosti su u tom delu igre glavom pogodili prečku. Domaći se ipak oslobađaju pritiska i dolaze do dve odlične prilike. Babić je na pas Tiaga, paralelno sa linjom šesnaesterca, ciljao sa 16 metara, ali tik pored desne stative. Nešto kasnije Okuno je "zalomio" u kaznenom prostoru i kada je ostao sam neshvatljivo prebacio gol. Nešto slično je učinio i na početku drugog poluvremena. Ovaj put je usledila kazna. Gojković je nesrećno odbio glavom jednu loptu na vrhu šesnaesterca, ona pogađa Tiaga i dolazi na nogu Kovačeviću, koji je stigao pre Rankovića da je dodirne - dovoljno za 1:1, neopisivu radost Kragjevčana i muk na Begluku. Takav "fliper gol" Sloboda može samo da primi, teško da postigne!
Rossoneri su smogli snage da napadnu nakon izjednačenja. Odličnu priliku propustio je Tiago nakon centaršuta Pejovića. Konačno je Pejović dobro centrairao nakon kornera, ali Tiagov udarac glavom sa 6 metara odlazi par santimetara pored stative. U sledećem napadu Japanac Okuno ponovo dribla u šesnaestercu, ovoga puta trojicu odbrambenih igrača i tuče snažno sa 7 metara u nebranjeni deo mreže. Ludnica ispod Dovarja, orilo se na tribinama, a kako bi rekle užičke šaljivdžije - slaviće se noćas i u dalekom Japanu! Ono štoje sigurno je da ova pobeda mora biti proslavljena u slobodaškom Užicu. Rossoneri sada imaju priliku da pobedom nad OFK Beogradom naredne subote poprave samopouzdanje i poziciju na tabeli.

U današnjoj velikoj pobedi, samo je Pejović odigrao, množe se reći jednu od lošijih partija u dresu Slobode, istina na prinudnoj poziciji levog beka, jer, podsetimo, odlaskom Bajića, Gojkoviće je prešao na štopera. Pejović je mnogo problema imao u defanzivi, ali drugo rešenje na levom beku Sloboda nema, osim da na poziciji štoperta Gojkovića zameni mladi Cvetković. Ipak, nadamo se da će Pejović popraviti formu i defanzivnu igru već u narednim kolima i tako doneti novi kvalitet u ekipu koja ima "tanku klupu". U igru su pred kraj susreta ušli Jovanović, Krstić i Purić. Slobodaje u par navrata u završnici susreta pokušala sa opstrukcijom, što ne bi trebalo da se događa, iako je "ukradeno" vreme bilo zanemarivo.
U poslednjem napadu gostiju, tačnije kod kornera, vanredno motivisani golman Radničkog Čančarević došao je u šesnaesterac Slobode, pokazavši time koliko mu je stalo da osvoji bod u rodnom gradu na terenu matičnog kluba. Ipak, moraće da sačeka neku drugu priliku.

Spektakl na Begluku od početka do kraja za najavu boljih rezultata! Čestitamo ekipi i stručnom štabu na velikoj pobedi u velikom derbiju!

Čini se i da je tenzija na relaciji kapiten - zapadna tribina, nastala nakon prethodnog susreta ova dva kluba na Begluku, otklonjena upravo danas, gestom za poštovanje od strane Vasilića.