Stručnjaci o srpskom fudbalu: Centralizacija, razvoj igrača i trenerska struka pod lupom

Prilozi objavljeni na našem portalu, vezani za centralizaciju ili beogradizaciju srpskog fudbala, odlazak nezrelih mladih igrača u inostranstvo i marginalizaciju trenerske struke, izazvali su reakcije stručnjaka. Bilo je zanimljivih i sveobuhvatnih komentara. Mišljenja su podeljena, ali je većina jednodušna u razmišljanju da je naš fudbal opterećen brojnim problemima.

Po pitanju centralizacije provejava mišljenje da treba gledati organizaciju i sistem rada, bez obzira na to gde se klub nalazi, pa makar svi bili iz Beograda. Realno gledano, u Srbiji nema više od pet-šest klubova koji imaju prihvatljive uslove za takmičenje, počev od infrastrukture, organizacije rada i omladinske škole, koje su neophodne srpskom fudbalu da bi mogao da ide u korak sa Evropom. Ima slučajeva da na stadionima najvišeg ranga nema toaleta za gledaoce, igrači se presvlače u sklepanim i skučenim prostorijama, nema parkinga ispred stadiona... Pitamo se kako takvi klubovi mogu da igraju u eliti.

Zvanično smo na 32. mestu UEFA liste, u regionu su Hrvati 18, Slovenci 24, a BiH je dva mesta iza Srbije. Naši igrači treniraju manjim intenzitetom nego, recimo, u češkoj Fortuna ligi. Mađarska liga i Prva HNL imaju jači intenzitet od Superlige Srbije. Zamislite tek kada mađarska liga ima gotovo duplo manji intenzitet od Bundeslige, a mi zaostajemo oko 50 odsto u odnosu na severnog suseda. U tome se ogleda razlika zbog koje naši igrači ne mogu da naprave iskorak kada odu u inostranstvo, jer igraju ligu po intenzitetu od pre tridesetak godina. Zato kada izađemo u Evropu strepimo da ne izvučemo Mađare, Čehe ili Kiprane, već se nadamo ekipama sa Malte, iz Severne Irske ili San Marina. Ako ih prođemo, za većinu naših klubova naredno kolo kvalifikacija najčešće bude kraj. Tamo koriste najsavremeniju tehnologiju za određivanje intenziteta, dok mi i dalje mnogo toga procenjujemo golim okom.

Zašto smo neuspešni? Razloga ima više, ali izdvojimo tri najvažnija. Prvi je zastareli model treninga i igre, koji je odavno prevaziđen. Potvrda za to je rano ispadanje naših klubova u kvalifikacijama evropskih takmičenja (izuzetak je Crvena zvezda). Treneri strepe za svoj posao i plaše se bilo kakve inovacije, jer znaju da je start prvenstva najvažniji, pa igraju na sigurno, samo da ne izgube utakmicu. Sledeći činilac je podloga na kojoj se igra i trenira. Napravljeni su određeni pomaci, ali su tereni za trening i dalje na nivou petoligaških. Veliki problem predstavlja rad sa mlađim kategorijama, odnosno tehnička obučenost za brz i moderan intenzitet igre, njihov fizički razvoj u skladu sa uzrastom i nedostatak razvojnih faza.

Vraćamo se na početak i pitamo po ko zna koji put ko sve dobija posao u radu sa mladima i da li poseduje odgovarajuću licencu. Ko vodi naše talentovane kadete i pionire u najosetljivijem periodu njihovog razvoja? Ako smo toliko dobri u tinejdžerskom uzrastu, valjda bi neki od naših klubova napravio iskorak u Omladinskoj ligi šampiona. Crvena zvezda je redovan učesnik kvalifikacija, ali se brzo oprosti od daljeg takmičenja. Posebna priča su oni koji rade sa najmlađom decom, koji posle redovnog posla dođu da zarade dodatni dinar, dok o stručnosti malo ko vodi računa. Za rad sa tim uzrastom nije potrebna trenerska licenca, pa se često dešava da sa najmlađima rade ljudi bez dovoljnog stručnog znanja ili prethodnog iskustva u radu sa mlađim kategorijama. Upravo zato ne čudi što veliki broj dece u tom najosetljivijem periodu razvoja stagnira ili prerano odustane od bavljenja fudbalom.

Ljudima smeta skraćenje lige. Bune se oni koji nemaju svoj stadion ni odgovarajuću infrastrukturu, a odgovara im da prodaju igrače. Svako ko amaterski radi svoj posao treba da ispadne iz elite. Ima klubova koji neće da plate pripreme, jer smatraju da je to bacanje novca, pa celo leto treniraju na veštačkoj podlozi i čude se kada ispadnu. Ili stručni štab, umesto šest ili sedam stručnjaka, broji tri ili četiri trenera kako bi manje platili. Ti treneri se polome od posla i ne treba da čudi što ne mogu da isporuče očekivani kvalitet. Slično je sa izborom sportskih direktora i sekretara - ne bira se najsposobniji, već najpodobniji. Ima primera, doduše u amaterskom fudbalu, da direktor radi sa zabranom obavljanja poslova u fudbalu. Često se angažuju najjeftiniji fizioterapeuti i maseri, umesto stručnjaka sa iskustvom u radu sa sportistima. Neretko je reč o ljudima koji tokom dana rade u rehabilitacionim centrima, a potom dolaze na treninge, iako nemaju dovoljno iskustva u radu sa mladim sportistima niti poznaju specifičnosti razvoja organizma igrača od 17 ili 18 godina. Kondicionu pripremu vode bivši igrači da bi imali posao i platu, a ne stručnjaci sa iskustvom i znanjem, pa su posledice nesagledive. Posebna priča je ishrana, smeštaj i režim života igrača. Mahom se hrane po lokalnim kafanama ili brzom hranom - pasuljem, sarmom, pljeskavicama... Zato naši igrači često ne mogu da izdrže prvih šest meseci u inostranstvu, gde im se u gram meri specijalna ishrana i napici. Režim treninga je posebna priča i usko je povezan sa naukom. Zato je razumljivo da mnogi naši igrači ne uspeju da se priviknu, a epilog su brojne pozajmice koje se najčešće završavaju povratkom kući.

Jednostavno rečeno, nemamo izgrađen sistem rada. Dolaze "spasioci", ali se promene samo ljudi i sve kreće ispočetka, pa zato zaostajemo miljama za skandinavskim zemljama ili pojedinim državama u regionu. Štedimo i tamo gde ne bi trebalo. Recimo, u manjem klubu u Češkoj zaposlena su dva kuvara koja svakodnevno pripremaju dva obroka za ekipu. Čuvena Slavija ima četiri kuvara, svog doktora i malu kliniku na stadionu, gde igrači i članovi njihovih porodica mogu tokom 24 časa da dobiju lekarsku pomoć. Postoje ljudi koji su zaduženi da organizuju putovanja i odmor porodica igrača. Kod nas ima primera da pojedini prvoligaški klubovi na gostovanja putuju automobilima kako bi smanjili troškove, jer im je organizovanje autobuskog prevoza preskupo.

Kad je trenerska struka u pitanju, imamo veliki broj UEFA PRO licenci. Drugi smo u svetu po broju smena trenera, a prosek od oko 180 dana na klupi nikoga ne raduje. Taj prosek donekle popravljaju Crvena zvezda i Partizan. Bez njih bio bi još kraći. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati naši treneri koji su u poslednjih pet do sedam godina radili u evropskim ligama. Ne možemo da svojatamo Marka Nikolića, koji je iz Srbije otišao pre deset godina, ili Vladimira Ivića i slične koji dugo nisu radili u domaćem fudbalu. Trener Partizana ode u Rusiju u klub koji se jedva spasao ispadanja, a nekada su nam lige petice bile dostupne. Ima primera da klub dovede trenera sedam dana pred početak prvenstva ili da na isteku prelaznog roka juri pojačanja. Koliko trenera dobije posao na prijateljski poziv, a ne zato što je najbolje rešenje? Kada krenu porazi, posle tri ili četiri kola usledi smena. Posle loše selekcije i slabih priprema kasno je za ispravke. Fudbal nije improvizacija, niti onaj od pre 30 ili 40 godina, kada su odlučivali politički kadrovi. Svet je otišao daleko u izboru igrača i trenera. Kod nas se i dalje mnogo toga rešava kumovskim vezama i u kafani, po principu "rekla-kazala". Samo kod nas trener može šest ili sedam puta da vodi isti klub. Oteraš ga, pa ga vratiš. Slična je situacija i sa pomoćnim trenerima - angažuju se što jeftiniji ljudi, često bivši igrači bez iskustva. U našem fudbalu možeš i bez dana iskustva da budeš selektor neke od mlađih reprezentacija. Nemaš licencu? Nije problem, postoji "pokrivalica". Možeš da ideš od kluba do kluba, nižeš neuspehe i nikada ne ostaneš bez posla. Kada se liga bude smanjila na 12 klubova, radiće manje trenera, uprave će mnogo pažljivije birati koga angažuju, jer će svaka greška voditi u surovu borbu za opstanak.

Serijal: Analiza stanja srpskog fudbala

- Beogradizacija srpskog fudbala: Kako dominacija večitih marginalizuje klubove iz unutrašnjosti
- Veliki transferi, malo minuta: Da li srpski talenti prerano odlaze u Evropu?
- Sve više fudbalskih trenera bez posla: "Strukom se manipuliše, izgubili smo veru i motivaciju"
- Superliga na raskrsnici, kvalitet ili "tramvaj liga"
- Velike reforme pred usvajanjem: FSS smanjuje broj arbitara i uvodi stroža pravila za liste