Posle 16 godina Mladost se vratila u Srpsku ligu Vojvodina: Apatinci krunisali sezonu iz snova

OFK Mladost APA, Apatin - foto: arhiva kluba

16 godina je trebalo da se OFK Mladost iz Apatina vrati u Srpsku ligu Vojvodina. Do titule u Vojvođanskoj ligi Sever Apatinci nisu lako došli, Tisa iz Adorjana i Bajša bili su uporni pratioci. Zahvaljujući sigurnim igrama u finišu zaseli su na tron i zadržali prednost od dva boda. Statistički gledano, upisali su 21 pobedu, četiri remija i pet poraza. Ključna je bila utakmica poslednjeg kola protiv Vojvodine u Bačkom Gradištu i golovima u nastavku overili su titulu.

Na početku prvenstva nisu imali konkretan cilj, da bi posle nekoliko kola osetili da mogu postići više. U skladu sa tim, igračima je nametnuta obaveza da ekipa završi u gornjem delu tabele. Očekivanja su prevaziđena, osvojen je jesenji naslov, a proleće, bar na startu, nije bilo berićetno. Na vreme su se trgli, porazi od Bajše i Radničkog 1905 došli su kao otrežnjenje. Podigli su nivo igre i glavne konkurente, oba Hajduka dobili, sa Tisom odigrali bez golova, a na ruku su im išli promenljivi rezultati najbližih pratilaca.

Ključ uspeha leži u činjenici da su vratili svoje nekadašnje igrače, koji su nastupali u klubovima iz Subotice i Sombora, tako da je trener Rapajić u rosteru imao gotovo sve Apatince (izuzev golmana Pehelja). Sprega mladosti i iskustva bila je dobitna karta, naročito kada su se u matični klub vratili iskusni Grabež (35), štoper Veinović (38), braća Jovović... Od apatinskih bisera vredi izdvojiti bonuse Mandića, Uzelca, Balića, N. Majstorovića, M. Majstorovića, Arsovića... Nisu imali izrazitog strelca i golovi su ravnomerno podeljeni između Uzelca (12), Ožegovića (10), Desnice (7), Grabeža (6 golova i 7 asistencija)...

Mladi trener Srđan Rapajić sedam godina se kalio i stasavao u mlađim kategorijama kluba i, kada je osetio pravi trenutak, preuzeo je prvi tim.

- Krenuli smo postepeno i kako su nas rezultati ispratili, tako su i ambicije porasle. Napadali smo dubinom prostora i vertikalnim pasom i dominacijom, kad god je bilo moguće, ugrožavali protivnika. Više smo delovali timski nego individualno, nismo imali izraženog nosioca igre, tako da je odgovornost i teret prvenstva podnela velika grupa igrača. Vojvođanska liga Sever bila je zahtevna, čak i ekipe iz sredine tabele bile su nezgodne kod kuće i favoritima uzimale bodove. Tri-četiri ekipe igrale su ozbiljan fudbal. Bajša je obeležila proleće, savladali su nas u Apatinu i završili bez poraza. Šteta što nisu prošli u baražu. Hajduk iz Stapara predstavlja osveženje, njegov poznatiji imenjak iz Kule nije uspeo da pronađe ritam - objašnjava Rapajić.

Sportski direktor i pomoćni trener Branko Bursać godinama je u klubu, danonoćno brine o svakom detalju na stadionu i posebno je srećan što se tako veliki trud isplatio.

- Momcima idu sve pohvale, bili su vredni, radni, sa voljom i velikim htenjem pristupali su svakodnevnim obavezama. Bili su dovoljno svesni jedinstvenog trenutka i šanse koja se ponovo neće ukazati. Karakterom i posvećenošću istrajali su i, nošeni velikim elanom, odigrali sadržajno do kraja. Lokalna samouprava je prepoznala naša nastojanja da se vratimo na veliku scenu. Imali su kapacitet i zdušno nas podržali u nastojanjima da dođemo do zacrtanog cilja - zaključuje alfa i omega kluba.